ГАЛЕБ

ГАЛЕБ, птица надрода Larus (са родовима Larus, Ichthyaetus, Chroicocephalus, Hуdrocolоeus, укључујући род Rissa и неке друге), а у ширем смислу -- свака птица породице Laridae или чак подреда Lari реда жалара (Charadriiformes). Г. су водене птице светлог перја, махом средње величине или крупне, масивног тела, дугих крила, кратког репа, снажних али не дугих ногу са три предња прста повезана кожицама. Кљун им је јак, оштрог и повијеног врха. Одрасли су најчешће бели одоздо и сиви (од сасвим светлосивог до црносивог) одозго. Неке врсте имају упадљиву сезонску промену боје перја и тада им је с пролећа глава тамна. Млади су заштитне боје -- мрке мрље, пецке, пеге и пруге на светлој подлози, а боју зрелих птица постепено добијају током 3--4 године. Г. одлично и истрајно лете, пливају и ходају али не могу да зароне у дубину. Врло су прилагодљиви, а храну (живе или мртве водене животиње и њихове делове) узимају с површине воде и испод ње, али исто тако и на копну или у ваздуху. Лове птице у лету и хватају плен који друга птица случајно или принудно испусти. Крупне врсте су врло грабљиве. Често пљачкају гнезда других птица. У насељеним крајевима хране се првенствено отпацима на ђубриштима. Гнезде се у колонијама, понекад огромним и удружени с другим врстама. Од већег броја врста, две стално бораве у Србији у великом броју. Обични г. (Chroicocephalus (Larus) ridibundus) живахан је, омањи (34--37 цм са распоном 100--110 цм), распрострањен у већем делу Евроазије и на источним обалама Канаде. У време гнежђења има чоколадносмеђу „мачевалачку маску" на глави. Чест је на свим већим водама у Србији, а гнезди се углавном на панонским барама, језерима и рибњацима. Према проценама за 1998--2002. у Србији се гнездило 2.500--3.700 парова са продуженим трендом раста популације, па се сматра да је од тада њихов број прешао 4.000 парова. Али то је само мали део -- нарочито зими, негнездећих птица у Србији има сваке године стотину пута више. Двоструко крупнији је белоглав и жутоног сињи г. (Larus michahellis, 59--67 цм, распон 140--158 цм), распрострањен у Европи, Северној Африци и на Блиском Истоку. Иако се преко целе године десетине хиљада ових г. држе великих комуналних депонија, још није потврђено њихово гнежђење у Србији Међутим, мањи црноглави г. Larus (Ichthyaetus) melanocephalus (36--38 цм, распон 92--100 цм) почео је крајем ХХ в. да се гнезди на острвцима панонских језера у колебљивом броју од 0--150 парова. Остале врсте г. не гнезде се у Србији а појављују се редовно: сиви г. (L. canus), сребрнасти г. (L. argentatus), мали г. (L. minutus) или повремено црни г. (L. marinus), мрки г. (L. fuscus), велики црноглави г. (Larus ichthyaetus), тропрсти г. (Rissa trydactyla).

ЛИТЕРАТУРА: „Птице Србије и Црне Горе -- величине гнездилишних популација и трендови: 1990--2002", Ciconia, 2003, 12; Ј. Гергељ и др., „Динамика бројности парова и миграција црноглавог галеба Larus melanocephalus са колоније на Палићком језеру", Ciconia, 2005, 13; М. Шћибан и др., Птице Србије: Критички списак врста, Н. Сад 2015.

Воислав Васић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)