ГЛАДНИЦЕ

ГЛАДНИЦЕ, археолошко налазиште на приобалној заравни уз речицу Грачанку (Грачаница код Приштине). То налазиште је ископавано у ограниченом oбиму, а његови резултати заслужују посебну пажњу. Најстарије је насеље старчевачке културе, које садржи два хоризонта становања, представљена солидним надземним зградама изграђеним у техници плетера и лепа, са унутрашњом организацијом простора. То је врло ретка појава за велику већину земуничних насеља старчевачке културе, заступљене у широком простору Централног и Јужног Балкана (VI--V миленијум п.н.е.). Такође је и ретка прилика за поуздано стратиграфско опредељење керамичких целина из обе зграде старчевачког насеља. Друга појава на Г. је још ређа за рани енеолит Косова, чији је носилац млађа винчанска култура. Из сразмерно плиће јаме, на дубини 0,5--0,7 м, са пречником 2,5 м, укопане са нивоа рано енеолитског слоја, потичу фрагментовани судови: издужена сосијера из раног Бадена (енеолитска култура), уз фрагменте поклопца типа Братислава, што је оправдано процењено као прворазредни доказ за одређивање релативне и апсолутне хронологије косовског раног енеолита. Распрострањење тих карактеристично моделованих и лако препознатљивих поклопаца обухватало је широке области Југоисточне Европе и Балкана, упоредо са појавом примарне археометалургије бакра. Ову евиденцију потврђују и последњи резултати заштите споменика културе на дневним коповима Рударског басена Колубара код Лазаревца.

Литература: Ј. Глишић, Б. Јовановић, „Праисторијско насеље на Гладницама код Грачанице", ГМКМ, 1957, 2; Ј. Глишић, „Појава раних бронзанодопских култура на Косову и Метохији", ГМКМ, 1961, 6; М. Гарашанин, Праисторија на тлу Србије, I, II, Бг 1973; Д. Срејовић, „Гладнице", Археолошки лексикон, Бг 1997; М. Благојевић, „Заштита културних добара угрожених рударским радовима Басена Колубара", Колубара, 2011, 5.

Бо. Јовановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)