ГЛИГОВИЋ, Павлимир

ГЛИГОВИЋ, Павлимир, публициста, књижевник, културни радник (Кленак код Никшића, 10. VII 1912 – Парцани код Београда, 1944). Због левичарских идеја као гимназијалац је више пута кажњаван, а једном и избачен из школе. Књижевнoст је студирао у Загребу и Београду. Приликом боравка у Прагу 1932. завршио је и Високу школу цвећарства. Од 1932. живео је у Косовској Митровици, где се бавио књижевним и уредничким радом. Учествовао је у оснивању културно-уметничких друштава, секција и клубова, водио певачке и позоришне дружине и организовао уметничке колоније у околини Косовске Митровице, Звечану и Старом Тргу. Уређивао, покретао и финансирао више часописа, био је главни и одговорни уредник Јужне трибине, Освита (1935−1937), Божура са Косова (1938), те објављивао приповетке. Од 1939. живео је у Београду, радио у уредништву Правде и основао школу за производњу вештачког цвећа. Након Априлског рата 1941. као припадник покрета отпора учествовао је у антифашистичким акцијама. Када је 1943. запретила опасност од хапшења, отишао је на ослобођену територију и био постављен за командира чете у Космајској бригади. Погинуо је у ослобађању Београда и сахрањен на Гробљу ослободилаца. На иницијативу Р. Смиљанића основана је 1998. културна манифестација за откривање младих књижевних и новинарских талената „Дани Иве Андрића и Павлимира Глиговића".

ДЕЛА: Кроз искушења, Косовска Митровица 1935; Косовска споменица, Косовска Митровица 1939.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ј. Бoгавац, Долазак из заборава: непознато књижевно наслеђе Косова и Метохије, Бг 1997; Р. Смиљанић, Позориште Београд, роман о Павлимиру Глиговићу и Иву Андрићу, Бг 1997; З. Ч. Вукадиновић, Српска просвета и култура у Косовској Митровици 1836–1941, Призрен–Лепосавић 2001.

Павле Б. Орбовић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)