ГЛУМАЧКЕ ШКОЛЕ

ГЛУМАЧКЕ ШКОЛЕ, школе формиране ради образовања и усавршавања глумаца. У време формирања Српског народног позоришта у Новом Саду (основано 1861), оснивач и први управник Јован Ђорђевић покреће питање образовања глумаца по угледу на школе у европским културним центрима. Прва српска г. ш. почиње да ради тек 16. X 1866. у Вршцу. Ј. Ђорђевић је оснивач, управник школе и једини предавач. Као ванредни рад на образовању, предавања су била после редовних глумачких проба, а трајала су од два до четири часа дневно. Предајући српски језик и граматику, те основе француског и немачког језика, Ђорђевић се највише посвећује књижевном изражавању, артикулацији и акцентуацији речи и реченица, елементима дикције и обради текста. Повремено у школи помаже глумац Лаза Телечки, а у Новом Саду Ђорђе Поповић Даничар. Припремајући их за солистичке и хорске партије, капелник Аксентије Максимовић подучава глумце певању. Школа није била дугог века, а због заузетости Ј. Ђорђевића радила је само повремено.

Позоришни одбор Народног позоришта у Београду одлучује децембра 1869. да се хитно оснује г. ш. Отворена 2. I 1870, школа ради врло кратко, до новембра исте године, а у њој предају Алекса Бачвански, Јован Бошковић, Ј. Ђорђевић, капелник Драгутин Реш и др. Први ученици су били Пера Добриновић, Тоша Анастасијевић, Мара Гргурова Ђорђевић, Софија Ђорђевић Пелеш, Димитрије Папа Ђукић, Коста Ђорђевић Карагалија, Никола Живковић Мирабо и сестре Рудић. Наредни покушај оснивања Г. ш. НП био је у периоду 1909/1910, за време прве управе Милана Грола и драматурга Милана Предића. Школа је отворена новембра 1909, а предавања и вежбе били су распоређени у четири четворомесечна курса, током две године. Поред М. Грола наставници су били Милан Предић, Драгутин Костић, др Веселин Чајкановић, др Војислав Ђорђевић, Милорад Гавриловић, Илија Станојевић и Сава Тодоровић. Из финансијских разлога, али и због оставке М. Грола и М. Предића на функције у НП, Школа је радила само један семестар. Иницијативом Бранислава Нушића, ондашњег начелника Уметничког одељења Министарства просвете, и М. Грола, по трећи пут управника НП у Београду, 1. XI 1921. отворена је Глумачко-балетска школа чији је профил и концепт Б. Нушић изложио још за време избеглиштва 1917. у документу Пројекат обнове културног живота државе после I светског рата. Као глумачки одсек, она је била део државне Музичке школе, будућег конзерваторијума. Директор глумачког студија био је редитељ Михаило Исаиловић, а организацију стручне наставе водио је Момчило Милошевић. Управник школе био је књижевник и редитељ Велимир Живојиновић Масука, који је на овом положају био до почетка 1923. После њега, па до затварања Школе (јун 1927), стални директор био је М. Милошевић. Предавали су М. Исаиловић, М. Грол, др Винко Витезица, др Милоје Милојевић, Милан Богдановић, П. Добриновић, Јуриј Ракитин, Злата Марковић, В. Живојиновић, М. Милошевић, Миодраг Ристић и Теофан Павловски. У Школи су образовани Дара Милошевић Радовановић, Лепосава Дугалић Петровић, Матеја Милошевић, Милан Ајваз, Невенка Урбанова, Ружица Текић, Марица Поповић Павловић, Софија Перић Нешић, Бранко Татић, Никола Поповић, Васа Костић, Витомир Качаник, Милош Паунковић, Павле Богатинчевић, Јован Николић и др.

Иницијативом Драгослава Илића, упра-вника НП у Београду, Школа је почетком 1934. обновила рад, а секретар је био редитељ Јосип Кулунџић. На основу Правилника о оснивању и раду Глумачке школе Народног позоришта у Београду -- који је израдио управник са сарадницима, а 4. I 1934. одобрило Министарство просвете -- школовање је трајало три године. У првој и другој години настава је била теоријска, а трећа је обухватала практичне вежбе и учешће у извођењу комада на сцени, присуство на пробама и практично постављање сцена самих ученика. Предавали су Јосип Кулунџић, Ј. Ракитин, Деса Дугалић Недељковић, Милица Бабић Јовановић Андрић, Владимир Жедрински, Веља Јовановић, др Милан Марковић, Вера Греч, Ерих Хецл, Владета Драгутиновић, Станислав Беложански. Од 1935. директор Школе био је Бранислав Војновић, нови управник НП, а од 1937. секретар и уметнички руководилац био је Душан З. Милачић. Решењем Министарства просвете од септембра 1939. Г. ш. је укинута. Претходно је, уредбом Министарства просвете од марта 1937, при Музичкој академији у Београду почео да ради Одсек за позоришну уметност.

Редитељ Јуриј Љвович Ракитин је у Србију на позив М. Грола, управника НП, дошао 1921. Упоредо с редитељским радом, Ракитин се бавио и педагогијом, најпре у Београду, а од јесени 1947 -- када због болести Боривоја Ханауске преузима његову класу полазника Драмског студија Војводине при Војвођанском народном позоришту -- и у Новом Саду. Међу његовим ученицима у Београду и Новом Саду издвајају се Радомир Раша Плаовић, М. Милошевић, М. Ајваз, Дара Милошевић, Невенка Урбанова, Стеван Шалајић и редитељи Б. Ханауска, Теја Тадић и др. У Драмском студију при Војвођанском народном позоришту уз Ракитина предају и Радослав Веснић, Славко Симић, Мирјана Коџић, Јован Коњовић, Петар Адамовић, Марио Хвала, Божидар Куманов, Иванка Веселинов, Маргита Дебељак, Евгениј Маријашец, Јованка Продановић, Мирјана Михалек, Стеван Максимовић, Слободан Благојевић, Влада Поповић, Лука Дотлић и Миленко Шуваковић. Студио је касније прерастао у Државну позоришну школу у трогодишњем, а убрзо и четворогодишњем трајању.

У оквиру српског позоришног простора раде следеће школе које су после II светског рата прерасле у факултете: Академија за позоришну уметност у Београду, основана 1948 (њој је 1950. припојена Висока школа за филмску глуму и режију), која је 1974. преименована у Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду; Академија уметности Универзитета у Новом Саду основана 1974; Факултет уметности Универзитета у Приштини, почео са радом 1989, а од 2004/05. ради у Звечану; и Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци, Република Српска, основана 1998.

ЛИТЕРАТУРА: М. Томандл, Српско позориште у Војводини, 1--2, Н. Сад 1953; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; Д. Чолић Биљановски, Бранислав Ђ. Нушић: позоришни стваралац двадесетог века, Смед. 2002; П. Марјановић, Мала енциклопедија српског позоришта XII--XXI век, Н. Сад 2005; З. Максимовић, „Педагошки рад Јурија Љвовича Ракитина у Новом Саду (1947--1952)", у: Јуриј Љвович Ракитин: живот, дело, сећања, Н. Сад 2007; З. Т. Јовановић, Милан Грол живот и дело, Н. Сад 2011.

Д. Чолић Биљановски

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)