ГРАДИШТЕ

ГРАДИШТЕ, врста ранословенског утврђеног насеља, карактеристична за подручја ниских брегова или низинске мочварне пределе. Уобичајена су појава на подручјима која су насељавали Словени (Јужна Русија, Украјина, Чешка са Моравском, Пољска и источне области Немачке). Према досадашњим сазнањима на просторима претходне Југославије ранословенска г. релативно су ретка. Евидентирана су у Посавини, у околини Дервенте, Босанске Градишке, у Маховљанима код Бањалуке и Мрсуњском лугу код Славонског Брода. Према налазима из словенских земаља где су г. детаљније проучавана постоје поуздани подаци о фортификацијама и архитектури ове врсте насеља. Подизана су у ниским луговима богатим водом и рогозом. Била су обично кружних или четвртастих основа, опкољена воденим ровом и земљаним бедемом са дрвеним конструкцијама и палисадама. По правилу постојала је једна капија којој се прилазило преко дрвеног моста. Поред оваквог равничарског типа постојала су и г., слично грађена, и на бреговима изнад река. Уз основно брањено језгро, код већих насеобина, постојало је више одбрамбених линија са земљаним бедемима и палисадама, а постојале су и унутрашње просторне поделе. У планинским пределима централног и западног Балкана уместо подизања типичних словенских г., у време досељавања Срба, користе се брањени простори старијих порушених касноантичких утврђења.

Литература: Л. Нидерле, Словенске старине, Бг 1954; Н. Милетић, „Рани средњи век", у: Културна историја Босне и Херцеговине, Сар. 1984; М. Поповић, В. Бикић, Врсенице -- касноантичко и раносредњовековно српско утврђење, Бг 2009.

М. Поповић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)