ГЛАС СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ (Глас САНУ)

ГЛАС СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ (Глас САНУ), наставак Гласа СКА, зборник научних расправа чије подсерије више нису разреди (као код Гласа СКА), него се односе на одељења САН установљена Законом о САН (1947). Овако утврђену одељенску структуру нису битно мењали ни доцнији закони и њихови статути, с тим што је сама САН Законом о САНУ (1960) променила назив у Српска акaдемија наука и уметности, па је и Г. постао издање САНУ. У првим послератним годинама објављене свеске задржавају разреде као подсерије и настављају њихову нумерацију све до 192. броја (1949), када се установљава нумерација подсерија названих према одељењима САН, а на прелиминарним или на насловној страни штампа се име главног уредника те свеске. Уредници су, са покојим изузетком, академици који су секретари одељења. Своје прве бројеве у оквиру Г. САНУ 1949. издају Одељење природно-математичких наука (први уредници Војислав В. Мишковић и Иван Ђаја); Одељење медицинских наука (први ур. Коста Тодоровић) и Одељење техничких наука (први ур. Владимир Фармаковски). Одељење литературе и језика, од 1968. Одељење језика и књижевности (први ур. Петар Колендић), као и Одељење друштвених наука (први ур. Владимир Р. Петковић), издају прве свеске у својим подсеријама 1951. Одељење ликовне и музичке уметности започиње своју подсерију јубиларном свеском у част 20-годишњице устанка народа Југославије 1961 (први ур. Ђорђе Андрејевић Кун), а Одељење историјских наука, настало издвајањем из Одељења друштвених наука 1971, објављује свој први број 1974 (први ур. Васа Чубриловић). Свака научна расправа објављена у свескама Г. САНУ садржи и извод на неком од страних језика. Г. САНУ временом проширује свој садржај, сходно научним подручјима које покрива свако од одељења, предавањима по позиву: сер Артур Вотс „The relevance of international law" (1997), Карло Гизалберти „Италија и Србија у I светском рату" (2009); говорима са промоција: Милош Мацура „Изабрана дјела академика Обрена Благојевића" (1997); говорима са комеморативних скупова: Војислав Становчић „Допринос Милоша Мацуре проучавању мањина на Балкану" (2005). Г. САНУ Одељења језика и књижевности повремено доноси и одломке из још необјављених романа (1979) као што су „Мироздание по Дымкову" из романа Пирамида. Књ. 1 (1994) Леонида Леонова, „Круг" (1983) Меше Селимовића (уједно и његова приступна беседа одржана 1974) и других. Објављују се приступне беседе и других наших и иностраних чланова САНУ, нпр.: Павле Ивић „Развој терминологије у језику средњовековних Срба" (1980), Мића Поповић „Уметничко дело као одбрана једног народа" (1988), Милорад Пантовић „О проблему форме у архитектури" (1988), Драгослав Антонијевић „Савремене теорије у етнологији" (1995), Љубомир Тадић „О позиву интелектуалца" (1997), Драгослав М. Маринковић „Извори и границе развојне полиморфности" (2004), Иван Клајн „Норма у језику и језик без норме" (2004), Дејвид Мекензи „Обнова Солунског процеса у Београду, јун 1953" (1993) и многе друге. У оквиру свезака Г. САНУ налазе се и саопштења с научних скупова. С научног скупа Serbia e Italia nel medioevo (Србија и Италија у средњем веку), одржаног у Венецији (2001), објављена су, у форми радова, излагања у целости (аутори Сима Ћирковић, Радивој Радић, Десанка Ковачевић Којић, Момчило Спремић, Франческо С. Перило, Војислав Кораћ и др.). Радови су на италијанском или француском језику са изводом на српском језику уз сваки од њих (2006). Садржина одређених свезака Г. односи се на једну тему и најчешће представља избор излагања са симпозијума -- нпр. о спавању и поремећајима спавања, публикована 2011 (аутори Миодраг Радуловачки, Драган Мицић, Веселинка Шушић, Марина Светел, Славко Јанковић, Никола Трајановић, Миодраг Вукчевић, Јасна Шапоњић, Слободанка Пејовић Николић, Срђан Миловановић, Оливера Станојловић). У одређеним свескама, у оквиру садржаја, дефинисане су тематске целине, нпр. Симо Матавуљ (1908--2008): како га читају данашњи приповедачи (2008). Аутори радова су Душан Ковачевић, Данило Николић, Момо Капор, Владимир Пиштало, Михајло Пантић, Миро Вуксановић, Ранко Рисојевић, Радован Бели Марковић, Александар Гаталица и др. У Г. САНУ се објављују и радови изложени на округлим столовима: Љубомир Ковачевић -- живот и дело -- учесници Јованка Калић, Мирјана Живојиновић, Милош Благојевић, Михаило Војводић, Василије Крестић, Синиша Мишић, Љубодраг Поповић, Вујадин Иванишевић и др. (2010). Објављујући научне расправе и описане прилоге Г. САНУ остаје не само једна од најстаријих него и једна од најважнијих текућих серијских публикација САНУ.

ИЗВОРИ: Закон о Српској академији наука, Бг 1947; Закон о Српској академији наука и уметности, Бг 1960; Закон о Српској академији наука и уметности и Статут, Бг 1961; Закон о Српској академији наука и уметности и Статут Српске академије наука и уметности, Бг 1970.

ЛИТЕРАТУРА: Српска академија наука и уметности: историјат, устројство, делатност, Бг 1980.

Т. Ивановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)