ГОВЕДАРИЦА, Благоје
ГОВЕДАРИЦА, Благоје, археолог, универзитетски професор (Бачко Добро Поље код Врбаса, 18. XI 1949). Завршио је студије из области археологије и илирологије, а хабилитирао на универзитетима у Београду и Хајделбергу. Магистрирао на Филозофском факултету у Београду 1980. са темом „Увод у културну стратиграфију праисторијских утврђених насеља у пољима југозападне Босне", а докторску дисертацију „Проблем раног бронзаног доба на подручју источног Јадрана" одбранио 1988. на истом факултету. Од 1973. бави се научноистраживачким радом у областима археологије, заштите и очувања споменика културе. Педагошку активност обавља на универзитетима у Хајделбергу, Тибингену и Берлину. Од 1992. његово стално боравиште је у Немачкој. Његови актуелни професионални ангажмани су: ванредни професор у Институту за праисторију Универзитета у Хајделбергу; научни саветник у Центру за балканолошка испитивања Академије наука и умјетности БиХ у Сарајеву; научни сарадник Евроазијског одељења Немачког археолошког института у Берлину; научни сарадник Института за праисторијску археологију Слободног Универзитета у Берлину; научни сарадник Завода за заштиту споменика покрајине Бранденбург у Винздорфу. Обавио је археолошка ископавања на више од 50 археолошких локалитета у Босни и Херцеговини (праисторијско насеље Клисура у Кадића Брду код Сокоца, праисторијске гробне хумке у Купрешком пољу), Хрватској (праисторијска градинска насеља у Сињском пољу) СР Немачкој (праисторијско насеље и некропола Waltersdorf код Берлина, праисторијско насеље Rathsdorf код Пренцлауа) и Украјини (вишеслојно насеље Orlovka-Kartal у области Одеса).
ДЕЛА: Праисторијске градине у Босни и Херцеговини, Бг 1978; Рано бронзано доба на подручју источног Јадрана, Сар. 1989; Zepterträger -- Herrscher der Steppen (Les porteurs de sceptre -- les seigneurs des Steppes), Mainz 2004; Zentrum und Peripherie im 5. Jt. v. Chr.: zur Entstehung und Ausbreitung der europäischen Kupferzeit. Prähistorische Archäologie in Südosteuropa 24., Berlin 2009.
ИЗВОР: Министарство за људска права и избјеглице БиХ.
ЛИТЕРАТУРА: Ко је ко у БиХ дијаспори? -- доктори наука и научно-истраживачки радници, Сар. 2009; М. Милановић, Српски писци у расејању, 1914--2014, Бг 2015.
В. Гречић
*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)