ГЛОГОВА

ГЛОГОВА, планина у источној Босни, у Подрињу, чију северну и источну границу чини долина Дрине, а западну границу долина њене леве притоке Јадар. На југозападу планина допире до долине реке Кравице, десне притоке Јадра, а на југоистоку до долине Крижевице притоке Дрине. Планина се пружа правцем запад-исток дужином од око 20 км. Широка је до 7 км. Налази се у Републици Српској. То је ниска планина. Виша је њена западна половина и на њој су врхови Дрењак 771 м, Оћеновско брдо 732 м и Бандера 682 м. Г. има сложену геолошку грађу. Источна половина планине и ободни делови западне половине прекривени су карбонским кварцним бречама и конгломератима, као пешчарима и песковитим аргилошистима. Североисточним крајем овог дела планине протежу се у уској и дугој зони карбонски епидот-актинолитски шкриљци, док се на југоистоку, на мањој површини, јављају терцијарни дацити, у којима постоје налазишта олово-цинкане руде. На јужном делу источне половине, на мање стрмом рељефу, очувани су квартарни седименти у облику највише терасе Дрине која је прекривена иловачом и шљунковима, као алувијалним седиментима. Гледано од нижих ка вишим котама, јављају се: разнобојни кварцни пешчари, конгломерати, брече и прослојци глинаца, затим услојени сиви и сиворумени кречњаци и доломити, веће моћности у севернијем делу. Централни делови су под тријаским кречњацима и доломитичним кречњацима или под пешчарима, глинцима и рожнацима. Као и у источном делу на североистоку ове половине протеже се уска и дуга зона, али овога пута серпентинита из старијег палеозоика. У централном делу западне половине планине су тријаски дијабази. Са планине се сливају мали токови према ободним рекама. Г. је прекривена шумом. У ободним деловима је велик број малих села, махом компактних, која су грађена, уз неколико изузетака, до висина од око 400 м. Највеће насеље је Братунац, на југоисточној периферији планине, са 7.695 становника 1991. од којих су 39,5% били Срби. Подножје је окружено локалним путевима, а најзначајнији је пут Сарајево--Зворник, у овом делу трасиран долином Јадра.

Т. Лукић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)