ГАНГА

ГАНГА, кратка лирска усмена песма, углавном десетерачки дистих (ређе осмерац и др.), највише распрострањена међу српским становништвом у планинским пределима Босне и Херцеговине, као и досељеницима с тог подручја у Војводини. Преовлађује љубавна или шаљива тематика; често се прилагођава и намени, односно поводима за извођење (обреди и обичаји, колективни послови, испраћај регрута, црквене свечаности и сл.). Приликом извођења стихови се нижу по одређеном редоследу, а обично започињу: „Зашто не би запјевали, кад смо вако посједали"; „Кад смо здраво, зашто не пјевамо" и сл. Према извођачима деле се на мушке и женске, мада се могу изводити и тако што се група младића натпевава (наизменично пева) са групом девојака. Сматра се да је назив настао по специфичном начину извођења, пошто спада у групу вишегласног (заједничког/групног) певања без музичке пратње: један певач започиње песму, а остали прихватају (преузимају стих), или пак сви остали певају само као пратња првог извођача путем гангања, односно певања у истом ритму на слогове (ган-ган). Овакав начин извођења описан је у следећим стиховима: „Гангај, брате, ја ћу изговарат, / па ћемо се тако разговарат."

ЛИТЕРАТУРА: Ц. Рихтман, „Полифони облици у народној музици Босне и Херцеговине", Билтен Института за проучавање фолклора у Сарајеву, 1951, 1; Ј. Радош, Ганга, Бачка Паланка -- Н. Сад 2012.

Ј. Јокић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)