ГОЛУБОВИЋ, Предраг

ГОЛУБОВИЋ, Предраг, филмски сценариста, редитељ, публициста (Сарајево, 25. VI 1935 -- Београд, 18. VII 1994). На Групи за књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду дипломирао 1961, а на Одсеку за драматургију Академије за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1968. Као стипендиста француске владе похађао 1964/65. студије филмске и телевизијске режије у Паризу код Жана Митрија. Магистрирао из области филолошких наука на Факултету драмских уметности у Београду 1977. Од 1959. до 1964. радио у драматуршком одељењу „Ловћен филма". Од 1964. до 1968. имао је статус слободног уметника. Редитељ у „Застава филму" био је 1968--1978, а од 1980. до краја живота директор Института за филм у Београду. Од 1985. до краја живота предавао је на Академији уметности у Новом Саду предмете Сценарио и Историја и теорија филма. Као директор Института за филм у Београду покретао је низ активности, посебно значајна била је издавачка делатност, које су Институт промовисале у један од важнијих чинилаца филмске активности у земљи. Био је косценариста у документарном филму Ехо у улици гробљанској (1964, „Дунав филм"), сценариста у играном филму Проверено мин-њет (1965), коредитељ у кратком играном филму Мала светлост (1966). Кратки играни филм Смрт паора Ђурице (1971) изазива велику пажњу, добија награде на фестивалима у Југославији, Пољској, САД, Колумбији и Француској, те сврстава Г. у ред најзначајнијих савремених југословенских аутора. Висок уметнички домет достигли су и кратки играни филмови рађени за истог продуцента: Тишине (1972, награде фестивала у Оберхаузену, Њујорку, Мелбурну, Коломбу, номинација за Оскарa) и Биографија Јозефа Шулца (1973, награде фестивала у Београду, Берлину, Атланти, Бирмингему и Њујорку). На Фестивалу југословенског филма у Пули награђен је Великом златном ареном за играни филм Бомбаши (1973), Великом бронзаном ареном за играни филм Црвени удар (1975) и Специјалном дипломом за играни филм Судбине (1978). Његов четврти играни филм Сезона мира у Паризу је југословенско-француска копродукција (1981) и за њега је на престижном Фестивалу у Москви добио специјалну награду жирија. Режирао је још два играна филма: Прогон (1982) и Добровољци (1986). Његови најзначајнији документарни и играни филмови створени су на теме из народноослободилачког рата. Начин на који је говорио о тим темама и данас је свеж и оригиналан. Био је и изузетан филмски публициста, те оснивач и главни уредник тада врло живог и утицајног часописа Филмограф. Његове текстове о разним актуелним филмским и културним питањима одликују бриткост, промишљеност и снажан ангажман. Преводио је са француског и руског, а његови текстови превођени су на руски, пољски и шпански језик. Био је и водитељ дечјих радио-емисија у београдском радио-програму Поглед у свет. Од 1983. до 1990. био је председник генералне скупштине ЦИФЕЈ-а, међународног центра филмова за децу и младе (невладина организација при Унеску).

ДЕЛА: Имате ради Париз, Љуб. 1969; Кратка љетња ноћ, Ивањица 1984; Сезона мира у Паризу, Бг 1990; Срећни дани љета, Бг 1995.

ЛИТЕРАТУРА: П. Волк, Судбине (уз стваралачку биографију Предрага Голубовића), Бг 1997.

Ж. Поповић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)