ГАЛИЋ, Војислав

ГАЛИЋ, Војислав, протојереј-ставрофор, песник (Сантово, Мађарска, 17. IX 1956). Завршио је богословију у Београду 1976. У чин свештеника рукоположен је 1981. и примио парохију у месту Чип на Чепелској ади (1981--1986), а потом у Сентандреји (од 1986). Осим парохијске службе секретар је Српске православне епархије будимске и заменик епископа будимског чије је седиште у Сентандреји. Чин протојереја добио је 1998, а 2007. одликован је правом ношења напрсног крста. Дуго година уређује рубрику „Православље" у листу Српске народне новине, сарађује у Гласнику СПЦ и Православљу, новинама српске патријаршије. Рано је почео да пише песме, и то само на српском језику, бавећи се сакралним темама, Сентандрејом, својим сународницима, њиховом прошлошћу и садашњошћу, мотивом српских сеоба, те природом и биљним и животињским светом. Песмама је заступљен у антологијама: Где нестаје глас (Будимпешта 1984), На другој обали (Ва--Бг 1984), Боготражитељи (Д. Брајковић, Бг 2001) и Небесница (Р. Перић, По 2005).

ДЕЛО: Вертоград на Дунаву, Будимпешта 1993.

ЛИТЕРАТУРА: П. Милошевић, Огледи и критика -- о савременој књижевности Срба и Хрвата у Мађарској, Будимпешта 1991; В. Павковић, „Са друге обале (О савременој поезији Срба у Мађарској)", Свеске, Пан., 1992, 12; П. Степановић, Записи једног читаоца, Будимпешта 1994.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)