ГРОКТАЛИЦЕ

ГРОКТАЛИЦЕ (гроктуше), народне песме бачких Буњеваца, које се издвајају као посебна врста због начина на који се изводе -- тзв. гроктањем (или гроктењем), односно певањем „из гласа" (узимањем дубоког гласа из грла), без музичке пратње. Опис технике извођења сачуван је у изразима којима се одаје признање добром певачу: „Тако пива, све грокти." Извођачи оваквих песама били су посебно цењени у својој заједници: „Пивача гроктача слушали би сви и гладни и жедни". Првобитно су их певали мушкарци уз гусле, као што су се певале и друге епске песме. Већ у другој половини XIX в. почињу да их изводе и жене, али без музичке пратње. По формалним одликама (десетерачки стих) и садржини углавном одговарају епским и епско-лирским песмама. Тематика епских песама везана је за борбе, немире и сукобе током историје у старој постојбини Буњеваца -- на простору који обухвата делове Далматинске загоре и Лике, те Босне и Херцеговине („Женидба Видак-капетана"); у њима се помињу и општепознати епски јунаци као што су сењски хајдуци (нарочито Иво Сењанин), Марко Краљевић („Марко Краљевић оженио вилу"; „Молитва Марка Краљевића"; „Марко Краљевић и Муса Арбамуса" и др.). Поред балада („Два Латиновића и Шуићкиња Мара", „Два брата / Ранко и Миланко", „Смрт боланог Иве", „Омер и Омерка / Смрт несуђених драгих", „Жалосни сватови", „Градња Биограда" итд.), има и романси у којима доминирају мотиви шаљиве љубавне преваре („Марула дивојка / Дивојка неће за недрагог", „Охола дивојка"). Певане су у различитим обредним или животним ситуацијама: највише на свадби, бабинама, код куће ради забављања деце, на прелу, дивану (вечерњи састанци омладине), берби, моби и сл. Најпознатији сакупљачи ове врсте песама су Блаж Раић и Иве Прћић, који су у збиркама оставили и драгоцене податке о старини, околностима и начину њиховог извођења, као и о певачима.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Раић, Народно благо, Суб. 1923; Ј. Ердељановић, О пореклу Буњеваца, Бг 1930; M. В. Кнежевић, „O народним песмама код Буњеваца", КС, 1930, 6, 7--10; И. Прћић, Буњевачке народне писме, Суб. 1939; Харемске причалице и буњевачке грокталице, МХ, X, Зг 1942; А. Секулић, Бачки Буњевци и Шокци, Зг 1990.

Ј. Јокић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)