Прескочи до главног садржаја

ГУНДУЛИЋ, Џиво (Иван)

SE_IV_DZIVO_IVAN_GUNDULIC.jpgГУНДУЛИЋ, Џиво (Иван), књижевник (Дубровник, 9. I 1589 Дубровник, 8. XII 1638). Потицао је из властеoске породице, што је подразумевало његово касније учешће у власти Републике. Похађао је хуманистичку гимназију у Дубровнику. Од уласка у Велико веће (1608) Г. је обављао разне државне дужности (службеник царине, конзул апелације, адвокат комуне, кнез у Конавлима, члан Већа умољених и др.). Око 1610. је, највероватније, почео да се бави књижевним радом. Током друге деценије XVII в. настајала су Г. младалачка дела (љубавна поезија и десет мелодрама и мелодрамских балета), која су се, по ауторовој изјави, приказивала са великим успехом. Ова рана дела већином су изгубљена, од љубавне поезије сачуван је само препев компилација три песме савременог италијанског песника Ђиролама Претија, Љубовник срамежљиви (Дубр. 1829), а од драма четири: Аријадна (Јакин 1633), Прозерпина уграбљена (Дубр. 1843), Дијана и Армида (Дубр. 1837), наведена уз препев Пјесни покорне краља Давида Џива Гундулића, властелина дубровачкога (Рим 1621). То су биле године у којима је био окренут побожним темама, па је своја рана дела, световне тематике, која није тада желео да штампа, назвао „породом од тмине", а препев псалама „породом од свјетлости"; за себе је рекао да је „крстјанин спијевалац". У тој посвети је најавио свој препев Ослобођеног Јерусалима Торквата Таса, од којег је касније одустао. У похвалним песмама савременика, објављеним уз Пјесни покорне, већ је назван „краљем илирске поезије", што је сведочило о великом уважавању његових дела. Потпуно обузет темама које су афирмисале хришћанске врлине, испевао је религиозно-рефлексивни спев Сузе сина разметнога (Венеција 1622), у чијој се мисаоној основи налазила библијска парабола о разблудном сину, са типично барокном темом покајања. Подељен у три певања, која су одговарала фазама кроз које пролази грешник од греха, преко спознања греха до покајања, у тада популарној строфи (осмерачка секстина), испеван у типично барокном стилу, овај спев је извршио велик утицај на ову врсту песништва у дубровачкој књижевности током XVII и XVIII в. После потпуне посвећености религиозним темама убрзо се поново окренуо световној књижевности. Подстакнут бојем између Пољака и Турака код Хоћина (1621), који се окончао убиством турског сутана Османа II (1622), одустао је од препевавања Ослобођеног Јерусалима и започео рад на оригиналном историјско-романтичном епу Осман. Главни догађај било је убиство султана Османа II, у непосредној вези са Хоћинским бојем. Замислио је еп у двадесет певања, али га није завршио (недостају два унутрашња певања, XIII и XIV). Још у току стварања еп је изазивао велику пажњу и у недовршеном облику кружио међу читаоцима и утицао на друге епске песнике. Био је веома популаран, преписиван током XVII, XVIII и почетком XIX в., сачуван у преко две стотине преписа. За прва штампана издања епа настале су допуне несачуваних певања (П. Соркочевића, М. Златарића, анонимног песника и И. Мажуранића). Г. је у овој теми нашао снажну основу за величање хришћанске врлине и свих религиозних тема на којима се заснивао поглед на свет барокног човека. Истовремено, исказивао је дубоко осећање родољубља „словинства", слободе и широког словенског патриотизма, величао словенске успехе, историјске и епске јунаке као симболе отпора Турцима. Еп је испевао према правилима развијене барокне поетике епског песништва, коју је прилагођавао својим начелима и песничкој материји. У њему су барокна филозофија и богати, развијени књижевни израз остварили идеалан спој и стога се Осман сматра најзначајнијим делом словенског барока. У том периоду Г. се повремено бавио драмом и поезијом: написао је по угледу на популарни стари ренесансни жанр пасторалу Дубавка (1628. изведена на дан светковања дубровачке слободе, а штампана у Дубровнику 1837), у којој је, са аристократске тачке гледишта дао алегоричну слику дубровачког друштва и великих промена које су га захватале (слабљење морала, опадање племства, угроженост слободе као највишег дубровачког идеала и др.); 1633. штампао је мелодраму Аријадна. Књижевно дело Г. је имало пресудан утицај на епско песништво током XVII и XVIII в. и у целини представља најбољи образац дубровачког барокног стваралаштва, а он се, према општем суду, сматра најбољим писцем словенског барока. Дјела Ива Франа Гундулића објављена су у Загребу 1877, 1919. и 1938.

ДЕЛО: Pjesan visini privedroj Ferdinandа II velikoga kneza od Toskane gospara Giva Fr. Gundulichja vlastelina dubrovackoga, Dubr. 1838.

ЛИТЕРАТУРА: А. Павић, „О композицији Османа", Рад ЈАЗУ, 1875, 32; Л. Зоре, „О композицији Османа", Рад ЈАЗУ, 1877, 39; F. A. Jensen, Gundulić und sein Osman, Goteborg 1900; O. Makovej, „Beitrage zu den Quellen des Gundulić'schen Osman", Archiv für slav. Philologie, 1904, XXVI (превод: Наставник, 1909, XX); П. Колендић, „Будимско издање Гундулићева Османа", Срђ, 1905, IV; A. Cronia, „L'influenza della Gerusalemme liberata sull' Osman di Giovanni Gondola", L'Europa Orientale, 1925, V; А. Халер, Гундулићев Осман с естетског гледишта, Бг 1929; М. Решетар, „Редакције и рукописи Гундулићева Османа", у: Ђ. Керблер, Дјела Џива Франа Гундулића, Зг 1938; И. Секулић, „Ивана Гундулића Сузе сина разметнога", Преглед, 1940, XVI; V. Setschkareff, Die Dichtungen Gundulić's und ihr poetischer Stil, Bonn 1952; М. Пантић, Поетика Гундулићевог Османа, предг. књизи: Џ. Гундулић, Осман, Бг 1967; Ж. Бујас, Иван Гундулић, Осман (компјуторска конкордација), Зг 1975; Б. Летић, „О 'словинству' Џива Гундулића, дубровачког песника XVII века (15891638)", Годишњак другог Одељења за књижевност Института за језик и књижевност у Сарајеву, 1978; З. Бојовић, 'Осман' Џива Гундулића, Бг 1986; Д. Фалишевац, „Барокни поступци у композицији Гундулићева Османа", у: Књижевни барок, Зг 1988; M. Флашар, „Nascentes morimur О топици консолације и композиционом средишту спева 'Сузе сина разметнога'", Глас САНУ, 1996, CCCLXXIX, 15; З. Бојовић, „Осман у кругу италијанске епике XVII века", Глас САНУ, 1996, CCCLXXIX, 15; П. Станојевић, Крај књижевности старог Дубровника, Бг 2002; З. Бојовић, „Џиво Гундулић епски песник 'крстјанин спијевалац' ", у: Сузе сина разметнога, Осман, Н. Сад 2014.

Злата Бојовић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)