ГИБАНИЦА

ГИБАНИЦА (арап. ğubn/ğibn: сир), врста пите која се прави од развучених кора од пшеничног брашна, које се пре печења премажу машћу или уљем, надевених мешавином јаја, сира, кајмака, те у новије време и спанаћа, коприве или млевеног меса. Позната је и под називом баница. До II светског рата углавном се пекла испод сача или црепуље, а касније у пећницама. Неретко је за печење стављана и у хлебну пећ. Као традиционално јело позната је и популарна код свих балканских народа, а посебно код Срба, Бугара и Македонаца. У исхрани Срба г. заузима важно место. У прошлости су жене саме справљале коре за г. Коре се са надевом увијају кружно или се ређају једна уз другу у плех, а потом пеку. У новије време се за справљање г. све чешће користе куповне коре. У традиционалној култури у Србији ниједан празник се није могао замислити без г. (нпр. Божић, Бела недеља, Ускрс или крсне славе). У јужним крајевима Србије, у околини Врања, г. је имала посебно симболично значење у свадбеним обичајима.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Ђорђевић, Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Бг 1958; В. Николић Стојанчевић, Врањско Поморавље, Бг 1974; П. Влаховић, Србија, земља, народ, живот, обичаји, Бг 1999.

В. Марјановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)