ГИНЕКОКАСТРО

ГИНЕКОКАСТРО, византијска тврђава 57 км северозападно од Солуна. Налази се на стрмом стеновитом брегу, важном стратешком положају, са којег је била могућа контрола шире околине. Подигнута је убрзо после ступања на престо цара Андроника III, 1328, ради заштите подручја Солуна од могућих продора Срба и Бугара. Први пут се помиње у делу цара и писца Јована Кантакузина у описима догађаја током грађанског рата у Византији у четвртој и петој деценији XIV в. У току тих ратовања Г. запоседају Срби. Сматра се да је ту 1350. са војском боравио цар Стефан Душан у време сукоба и преговора са Јованом Кантакузином. Под српском влашћу ова тврђава остаје све до 1373/74. када је освајају Турци. Утврђење површине око 2,5 ха састојало се од два дела. На самом врху брега налазила се акропола са јаком главном кулом у којој се осим укопане цистерне налазила и капела. Други део утврђења, опасан бедемима и ојачан са више кула, обухватао је падине брега. Ту се, окренута према југу, налазила и главна капија. У овом брањеном простору налазиле су се зграде за посаду и одређен број становника. После турског освајања утврђење губи свој ранији значај и бива напуштено.

Литература: Ј. Кантакузин, Византијски извори за историју народа Југославије, VI, Бг 1986; Е. Хаџитрифонос, „Гинекокастрон код Киликса", ГДКС, 1988, 12; M. Popović, „Les forteresses dans les régions des conflits byzantinoserbes au XIV^e^ siècle", Byzantium and Serbia in the 14th century, Athens 1996; A. Tourta, „Fortification of Gynaikokastro", Secular Medieval Architecture in the Balkans 1300--1500, Thessaloniki 1997.

М. Поповић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)