ГЕНАДИЈЕ СХОЛАРИЈЕ

ГЕНАДИЈЕ СХОЛАРИЈЕ, цариградски патријарх (?, -- после 1456). Г. је био учени византијски државник и цариградски патријарх. Као присталица уније, учествовао је 1439. на унијатском сабору у Фиренци, али је од 1442/43. био против уније. Као цивил имао је титулу општи судија Ромеја и био је лични секретар цара Јована VIII Палеолога (1425--1448). Пошто се 1450. замонашио, боравио је у цариградском манастиру Пантократор. У време турске опсаде Цариграда 1453, побегао је из града, али су га Турци ухватили ван градских зидина и у Једрену продали као роба. Султан Мехмед II Освајач (1451--1481) вратио га је у Цариград и почетком 1454. поставио за патријарха. Добивши повељу из руку турског цара, признао је ново стање, па је тако наставила живот некада славна, сада поробљена, Цариградска васељенска патријаршија. Подучавао је Мехмеда II хришћанству, а његова Исповест вере сачувана је, поред грчког оригинала, и у турском преводу. Пошто је 1455. Пећ, седиште српског патријарха, пала под турску власт, деспот Ђурађ Бранковић (1427--1456) обратио се патријарху Г. с питањем да ли „може државни поглавар и Сабор епископа поставити архиепископа и патријарха и када је изгубљено место где је пре била њихова столица." Добио је потврдан одговор, с тим да у месту „где пребива такав архиепископ или патријарх, не може ту бити други прави епископ." Да би поткрепио тврдњу да се може изабрати поглавар цркве, иако је изгубљено његово седиште, учени Г. навео је неколико примера. То је било довољно српском деспоту да изабере патријарха у преосталом делу своје државе. Као побожан и образован човек, који се целог живота занимао за богословска питања, деспот Ђурађ се даље распитивао код цариградског патријарха о часном крсту, о Јуди, о трећем небу, о светом хлебу Великог четвртка и о другим литургичко-обредним и догматичким питањима. Сам Г., под притиском разних оптужби, у мају 1456. напустио је патријаршијски положај и повукао се на Свету гору.

ЛИТЕРАТУРА: E. V. Dobschütz, „Ein Schreiben des Patriarchen Gennadios Scholarios an dem Fürsten Georg von Serbien", ASPh, 1905, 27; Д. Анастасијевић, „Питање најпобожнијег Деспота српског Господина Ђурђа, Његовој Светости Васељенском патријарху Господину Генадију Схоларију -- одговори Патријархови", Гласник СПЦ, 1946, XXVII, 10--12; М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Бг 1994.

М. Спремић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)