ГЛИШИЋ, Ђорђе

ГЛИШИЋ, Ђорђе, бригадни генерал (Београд, 2. XII 1887 -- Буенос Аирес, 1954). Био је питомац 39. класе Ниже школе Војне академије (1906--1910) и полазник Ратне школе у Паризу (1921--1923). Завршио је ваздухопловну извиђачку школу. Преведен је из инжињерије у генералштабну струку 1926. Унапређен је у чин поручника 1913, капетана 1915, капетана I класе 1918, мајора 1920, потпуковника 1924, пуковника 1929, генерала 1936. У мирно доба био је на дужности водника у телеграфској чети. После I светског рата био је ађутант у Штабу IV армијске области у Загребу, командант Инжињеријске подофицирске школе у Марибору, од 1926. на служби у Одељењу за ваздухопловство Министарства војске и морнарице (МВМ), а од 1927. в.д. шефа Оперативног одсека тога Одељења. Од 1927. био је начелник Ђенералштабног одељења Команде ваздухопловства у Новом Саду и шеф њеног Оперативног одсека. Од 1928. биo је в.д. начелника Штаба команде Вардарске дивизијске области у Скопљу, а потом шеф I секције Обавештајног одељења Главног генералштаба. Од 1931. био је шеф Етапног одсека Саобраћајног одељења Главног генералштаба. Да би стекао услов за виши чин био је краће време до 1934. командант 45. пешадијског пука у Марибору. Од јула 1934. био је помоћник начелника Генералштаба II армијске области у Сарајеву, а од децембра 1935. војни изасланик у Паризу, истовремено у Мадриду и Лондону, те војни изасланик у Белгији (од 1937). Од 1938. био је први помоћник руководиоца радова за утврђивање, а од 1940. начелник Штаба Приморске армијске области у Мостару. У ратовима 1912--1913. био је водник у Моравском пионирском полубатаљону II позива. У I светском рату био је водник, а потом командир у пионирском полубатаљону, ађутант Железничке команде, инструктор и официр за везу у руској бригади на Солунском фронту, члан српске војне мисије у Загребу. Учествовао је у операцијама за ослобођење Корушке 1919. У Априлском рату био је начелник Штаба Трупа приморске армијске области. У италијанском заробљеништву је био до 1943, потом на разним дужностима по наређењу краљевске владе. После рата је емигрирао у Аргентину.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица 75. годишњице Војне академије 1850--1925, Бг 1925; В. Терзић, Слом Краљевине Југославије 1941, II, Бг 1984; Ј. Варјачић, Судбина генерала Војске Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. и после рата, Бг 2003; М. Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918--1941, Бг 2004.

М. Бјелајац

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)