ГАЛЕРИЈА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ

ГАЛЕРИЈА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ, установа САНУ основана са циљем да организује изложбе ликовних уметника чланова САНУ и да представља пројекте одељења САНУ. У сарадњи са еминентним стручњацима, а под руководством надлежних одељења САНУ, ова јединица САНУ, у складу са програмом Стручног савета Галерије, промовише делатност Академије и њених чланова, као и других врхунских стваралаца у свим областима културе. Она сарађује и са другим институцијама, представља и гостујуће изложбе из земље и иностранства, а њени пројекти гостују у земљи и ван ње. Публикују се каталози изложби, плакати, позивнице, флајери, разгледнице, репродукције уметничких дела итд. ГСАНУ обавља музеолошке послове везане за Уметничку збирку САНУ, прикупља документациони материјал, организује предавања, скупове, вођења по изложбама, пројекције филмова, промоције књига, као и концертну делатност. Поред ГСАНУ у Београду, у згради Академије, САНУ има изложбени простор и у свом Огранку у Новом Саду, у здању Платонеума.

Од оснивања Друштва србске словесности 1841, касније Српског ученог друштва, постојала је потреба за обављањем послова везаних за галеријску и музејску делатност. Збиркама „старина" руководио је Ј. Шафарик тежећи да од њих формира музеј. СУД, а касније и Српска краљевска академија у једном периоду, воде бригу о Народној библиотеци и о Музеју. Први изложбени пројекти Академије били су „Излози Српског ученог друштва" на којима су М. Валтровић и Д. Милутиновић представили резултате својих истраживања споменика старе српске архитектуре и живописа организованих под руководством СУД. Уследиле су и изложбе савремене ликовне уметности које је Академија подржала (Ђ. Крстић, П. Јовановић, У. Предић). У време планирања изградње новог Дома Академије у Кнез Михаиловој 35, док је Академија деловала у Бранковој улици број 15, постојала је идеја да се у оквиру Академије смести и музејска уметничка збирка са изложбеном галеријом и Народна библиотека (планови К. Јовановића почетком ХХ в.), што није реализовано у изведеном пројекту Д. Ђорђевића и А. Стевановића (1912--1924). Академија ову зграду за своје активности добија тек после II светског рата. Руски емигрант Г. Самојлов 1949--1952. ентеријер САНУ прилагођава смештају њене управе, Архива, Библиотеке и института. И даље је организовање изложби ликовних уметника преминулих чланова САНУ било спорадично, док су радови новоизабраних чланова излагани у Свечаној сали. Непосредан предлог за оснивање „Академијине галерије" поднео је на седници Одељења ликовне и музичке уметности 1950. Тома Росандић. Предлог је реализован пројектом Галерије Г. Самојлова из 1967. Исте године именован је Уметнички савет Галерије Академије са Недељком Гвозденовићем на челу. Прва изложба Српски уметници XIX века -- академици отворена је у пролеће 1968, касније следе поставке Римски царски градови у Србији, Фотографија код Срба, Међу јавом и мед сном, Српски импресионисти, Из прошлости манастира Хиландара, Службено одело у Србији, Знамења Карловачке митрополије, Канон Милутина Миланковића, многобројне изложбе ликовних уметника академика итд. Уредник првих публикација у едицији „Галерија САНУ" 1968--1980. био је Н. Гвозденовић, а наследио га је Стојан Ћелић, те академици управници Галерије. Подсерија едиције ГСАНУ под називом Изложбене свеске, почиње да излази 1974, а 1980. покренута је нова серија Изложбене новине. Графичка решења за прве каталоге давао је Иван Табаковић. Крајем 1968. за кустоса у Галерију долази Оливера Миљковић, касније аутор графичке опреме публикација, па руководилац и конзерватор Уметничке збирке САНУ; кустос педагог је Мирјана Петровић; 1970. ангажована је као кустос Гордана Харашић, а прима се и техничко особље.

Уметничка збирка САНУ формирана је паралелно с Академијом. Она настаје поруџбинама, откупом и поклонима репрезентативних портрета владара, председника Академије и њених истакнутих чланова, у оквиру задужбина -- од портрета задужбинара и добротвора, ређе куповином дела из наменских фондова за подршку младим ауторима. Украшавање уметничким делима ентеријера обновљене палате Академије средином ХХ в. поново је истакло потребу за дефинисањем критеријума за формирање Збирке САНУ. Уз Две музе -- науку и уметност Ђ. Јовановића из ранијег периода, композиције у Свечаној сали -- Наука П. Лубарде и Уметност М. Милуновића, као и Мртва природа с глобусом Ђ. Андрејевића Куна из 1952. допуњују језгро колекције. Будући концепт формирања Уметничке збирке дефинисан је 1953. када је Одељење ликовне и музичке уметности закључило да САН убудуће треба да купује само уметничке радове својих чланова и да се у буџету Академије предвиде средства намењена откупу који ће одобравати комисија. Од тада се Збирка увећава и систематским откупима које подржава Републичка заједница културе. Љубица Сокић, на скупу Одељења 1969, предлаже да запослени у Галерији попишу уметничка дела у власништву САНУ према музеолошким принципима. Највећи број радова улази у Уметничку збирку САНУ током осме и девете деценије ХХ в. У Збирци САНУ чувају се, као веће дароване целине, легат радова И. Радовића, поклони Н. Гвозденовића, Љ. Сокић, А. Дерока; у XXI в. је примљен поклон О. Јеврић. У време формирања Уметничке збирке чинило ју је око 90 дела, а 2014. броји око 3.000 каталошких јединица, дела уметника академика и радова других домаћих и страних аутора. Најстарији датован рад је графика из средине XVIII в., а најновије су аквизиције активних чланова Одељења ликовне и музичке уметности с почетка друге деценије XXI в. Збирка поседује слике, цртеже, графике, скулптуре, фотографске портрете итд. Публика је први пут дела из Уметничке збирке САНУ могла да види, окупљена у поставку, јуна 1982. Поставка се од тада преуређује, допуњава и повремено излаже, више пута и изван САНУ. Пројектом адаптације и проширења Галерије архитекте Б. Миловић, 1978--1982. руководио је И. Антић. Тада су изграђени депо за смештај уметничких дела Збирке и радни простор Галерије.

Редовну концертну активност у ГСАНУ уређивао је композитор Станојло Рајичић од 1982. до 2000, а од тада композитор Дејан Деспић. Кустос руководилац музичке делатности је Марија Цветковић. У току сезоне, од почетка октобра до краја јуна, концерти се одржавају два пута недељно. У почетку су приређивани ауторски концерти чланова САНУ, касније је преовладао стандардни репертоар. Од 1984. организују се аудиције за младе таленте. Фонд „Станојло Рајичић" за награђивање најбољег солистичког концерта у једној сезони основан је 2001. Штампају се пратећа издања (месечни репертоари, плакати и програми концерата).

Галеријом су, после Станислава Живковића, руководили Драгослав Срејовић, Гојко Суботић, Динко Давидов и Душан Оташевић. Као кустоси Галерије радили су и: Слободан Илић, Ивана Кузмановић Нововић, Ненад Макуљевић, Рада Маљковић, Јелена Межински Миловановић.

ИЗВОР: Документација ГСАНУ.

ЛИТЕРАТУРА: Годишњак СКА, САН, САНУ; Друштво српске словесности 1841--1864, Српско учено друштво 1864--1892, Српска краљевска академија 1886--1936, (Споменице, VII), Бг 1939--1941; Задужбине и фондови, (Споменице, VIII), Бг 1936; Група аутора, Академици -- ликовни уметници: из Уметничке збирке Српске академије наука и уметности, Бг 2011.

Јелена Межински Миловановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)