ГАЗИ ХУСРЕВ-БЕГ

ГАЗИ ХУСРЕВ-БЕГ, санџак-бег Смедеревског и Босанског санџака (Серез, 1480 -- ?, Црна Гора, 1541). Један од најзначајнијих војних команданата у турским освајањима Србије, Босне, Далмације, Хрватске и Мађарске за време султана Сулејмана Величанственог (1520--1566). Отац му је био Ферхад-бег, рођак Радивоја, кнеза од Требиња, а мајка султанија Селџук, кћи султана Бајазита II. Школован и васпитан заједно са царским принчевима, био је пратилац принцу Мехмеду када је овај ишао у посету Кијеву 1503. Као принчев изасланик, боравио је у Москви. Заузећем земунске тврђаве одиграо је значајну улогу у освајању Београда 1521. када му је додељена титула газије и смедеревског санџак-бега. Том приликом са рођаком Бали-бегом Јахјапашићем заменио је положај смедеревског санџак-бега за положај босанског санџак-бега (15. IX 1521). На тој дужности је остао четири године. Освојио je Книн, Скрадин (1522), Островицу (1523). Због неуспеха у опсади Јајца, удаљен je са положаја санџак-бега Босне, али је од 1526. до 1533. поново био на том положају. Учествовао је у низу битака под Сулејманом Величанственим. У бици на Мохачу 1526. учествовао је са 10.000 коњаника. Истакао се успешним тактичким потезима у борби, тако што је непријатељске снаге најпре опкољавао а потом нападао с леђа. После Мохачке битке заузео је више значајних утврђења у Босни, Далмацији, Славонији и Хрватској, од којих је најзначајнији Обровац (1527). Освојио је Јајце 1528, након чега му се предао и командант тврђаве у Бањалуци. Од 1533. до 1536. поново је био на положају смедеревског санџак-бега, док је на његово место постављен Мехмед-бег Михајловић (Михалзаде), а од 1536. до смрти 1541. по трећи пут на положају санџак-бега Босне. Са Мехмед-бегом Јахјапашићем освојио је Пожегу (1536), а са ћехајом Муратом и Клис (1537). Године 1537. изгубио је Скрадин, да би идуће године освојио Трогир, Надин, Врану и Дубицу. Упркос томе, Млеци су успели да освоје Обровац и Островицу, док је Г. 1539. заузео сињску тврђаву. Последње раздобље на положају санџак-бега Босне посветио је подизању културних установа и вакуфа, у које спадају џамија и медреса у Сарајеву, имарети, хамами, чесме и други објекти.

ЛИТЕРАТУРА: С. Башагић, Кратка упута у прошлост Босне и Херцеговине (од г. 1463--1850), Сар. 1900; Ћ. Трухелка, Гази Хусрефбег, његов живот и његово доба, Сар 1912; С. Башагић, Знаменити Хрвати, Бошњаци и Херцеговци у Турској царевини, Зг 1931; M. T. Okıç, İslam Ansiklopedisi, 5, İstanbul 1964; И. А. Печевија, Хисторија 1520--1576, 1, Сар. 2000; H. Oruç, „Gazi Hüsrev Bey'in Saraybosna'daki Vakıfları", Belleten, Ankara, 2009, 73, 268.

М. Маринковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)