Прескочи до главног садржаја

ГУШИЋ, Бранимир

ГУШИЋ, Бранимир, оториноларинголог, универзитетски професор (Загреб, 6. IV 1901 -- Загреб, 6. VII 1975). У Загребу завршио Медицински факултет (1926) и истовремено Филозофски факултет (историја и географија) са антропогеографском дисертацијом (1929). Радио и специјализовао ОРЛ у Загребу, Прагу и Бечу. Хабилитовао 1938. за доцента Мед. ф. у Загребу. Удаљен из клинике, ухапшен као антифашиста и упућен на принудни рад у Немачку и Аустрију. После повратка 1945. изабран за редовног професора и директора загребачке ОРЛ клинике и на том месту био до пензионисања 1971. Унапредио рад клинике која је постала једна од најбољих на Балкану и са А. Шерцером био творац Загребачке ОРЛ школе. Посебно се бавио изучавањем и лечењем гушавости, корозивних оштећења једњака, ОРЛ повредама и малигним туморима врата („Новији погледи у лијечењу акутних корозивних запаљења једњака", САЦЛ, 1952, 80, 1; „Pathological changes in the blood-vessels and nerves of the oesophagus due to corrosion", The Journal of Laryngology and Otology, 1953, 67, 12; „Наше гледање на оперативно лијечење вањских малигнома врата", Рад ЈАЗУ, 1964, 9; и Z. Krajina, R. Subotić, „The results of surgical treatment of the cancer of the larynx (1955--60)", Acta Oto-Laryngologica, 1967, 63, 2--3; коаутор, „The influence of heat on the upper respiratory tracts", Acta Oto-Laryngologica, 1969, 67, 2--6). Дао значајан допринос у антропогеографији, етнологији и историји Балкана, а његова збирка са више од 7.000 фотографија и данас је предмет изучавања. Био пасионирани планинар и борац за заштиту природе и човекове околине (председник Републичког савета). Бавио се лепидоптерологијом и описао нове врсте лептира. Његова ентомолошка збирка са 2.500 примерака налази се у Хрватском народном зоолошком музеју у Загребу. Из свих ових области објавио мноштво радова у југословенским и иностраним часописима. Био редовни члан ЈАЗУ (1947), њен секретар, уредник Љетописа ЈАЗУ, Зборника за народни живот и обичаје Јужних Словена, оснивач Етнолошког завода ЈАЗУ итд. Такође био дописни члан САНУ (1961), САЗУ (1964), АНУБиХ, Научног друштва Црне Горе, почасни председник Грчког отонеуроофталмолошког друштва, почасни члан Збора лијечника Хрватске и др. Награђен Наградом града Загреба (1949), Наградом Републике Хрватске за животно дело (1969), Наградом АВНОЈ-а (1972) итд. Данас једна улица у Загребу носи његово име, а Хрватско еколошко и географско друштво одржавају симпозијуме „Дани Бранимира Гушића".

ДЕЛА: Медведница: планинарски водич са 32 слике и 3 карте, Зг 1924; Отологија практичног лијечника, Зг 1957; „Истраживање ендемске гушавости у горњем Полимљу", Љетопис ЈАЗУ, 1959, 66.

ИЗВОРИ: Б. Гушић (ур.), Зборник радова Оториноларинголошке клинике у Загребу, Зг 1948; Б. Гушић (ур.), Зборник радова другог конгреса отоларинголога Југославије, Аранђеловац 25. V -- 28. V 1950, Зг 1951; П. Дурбешић, А. Беновић (ур.), Нове спознаје из природословља отока Мљета: зборник радова симпозија Дани Бранимира Гушића, Помена, оток Мљет, 3. до 7. листопада 2010, Мљет--Зг--Дубр. 2011.

ЛИТЕРАТУРА: И. Чупар, М. Марковић, „Бранимир Гушић (1901--1975)", Љетопис ЈАЗУ, 1975, 79; R. Elsie, „Branimir Gušić (06 April 1901 -- 06 July 1975)", у: The Photo Collection of Branimir Gušić | Albania around 1947, London 1975; В. Арновљевић, „Бранимир Гушић", Годишњак САНУ, 1977, 83; Д. Икић, „Бранимир Гушић: 1901--1975", Љетопис ЈАЗУ, 1980, 3.

М. Игњатовић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)