ГРИВИЧИЋ Ђорђе

ГРИВИЧИЋ Ђорђе, генерал (Перушић код Госпића, Лика, Хрватска, 11. IV 1827 – Грац, Аустрија, 1. IX 1870). Потиче из граничарске официрске породице, син поручника. Војну академију завршио је 1846. у Бечком Новом Месту (Wiener Neustadt), а у чину поручника 1847. служио је у 3. ловачком батаљону. Истакао се у борбама у Тиролу током Првог италијанског рата за уједињење и 1848. унапређен у чин капетана друге класе (оберлајтнанта). Наредне године је додељен генералштабу Српског војног збора у Војводини, где је добио чин капетанa прве класе (хауптмана). Подржавао је политику патријарха Јосифа Рајачића. Истакао се у борбама код Титела и у опсади Петроварадина, када га је бан Јосип Јелачић именовао за капетана у 9. петроварадинском граничарском пуку. Премештен је 1851. у 6. линијски пешадијски пук. Као мајор рањен је 1859. код Солферина (Италија) у рату против Француске. Унапређен је у потпуковника 1860, потом ванредно у пуковника 1861. и постављен за команданта 19. пука. За бригадира у Десетом армијском корпусу постављен је 1866. у време битака код Кенигреца и Траутенауа (Пруска), где је други пут тешко рањен. После опоравка постављен је за војног аташеа у Берлину. У чин генерал-мајора унапређен је ванредно 1868. и био је повучен у Генералштаб. Обављао је и дужност заменика министра рата при угарској делегацији у Бечу, а војну каријеру је завршио као командант бригаде у саставу 6. дивизије у Грацу. Одликован је Војничким крстом за заслуге, Витешким крстом реда гвоздене круне 3. степена, Витешким крстом реда Марије Терезије и Витешким крстом реда Св. Леополда. Његов млађи брат Дане Гривичић (1831–1906) имао је чин фелдмаршал-лајтнанта.

ИЗВОРИ: Militär-Schematismus des österreichischen Kaiserthums, Wien 1847–1870; Успомене генерала Ђорђа Стратимировића, Беч–Загреб–Лајпциг 1913.

ЛИТЕРАТУРА: З. Капер, Српски покрет у јужној Угарској, 1–2, Бг 1870–1878; И. Томичић, „Гривичићи", Просвјета, 1902, 16; С. Павичић, Хрватска ратна и војна повиест, Зг 1943; Д. Медаковић, Срби у Бечу, Бг 1998; С. Милекер, Историја Банатске војничке границе 1764–1873, Пан. 2004; Р. Милосављевић, Прећутани генерали, Јаг. 2007.

Радослав Милосављевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)