Прескочи до главног садржаја

ГРИГОРЈЕВ, Спиридон

ГРИГОРЈЕВ, Спиридон, сликар (?, прва половина XVII в. -- ?, почетак XVIII в.). Поуке из сликарства стекао је код иконописца Ф. Јелизарјева. Његов рад може се пратити oд 1671, када је упослен као иконописац у Оружејној палати у Москви, до 1702, када је последњи пут поменут као члан царске сликарске радионице. Године 1675. Г. учествује у живописању царске палате, а 1676. слика за царицу Наталију Кириловну три иконе са ликовима Св. Николе, Св. Никите, Александра Свирског и Седам ефеских младића. Из 1687. потиче његова икона Св. Николе (Нови Сад, Галерија Матице српске), а са краја XVII в. две иконе с представама пророка, рађене за Преображенску цркву у селу Велике Вјаземи (Москва, Третјаковска галерија и Музеј Новодјевичјег манастира). Поједина дела Г. је извео у сарадњи с другим иконописцима (иконе на иконостасу саборне цркве Петровског манастира, 1688). Икону Св. Николе Г. добио је, са још три иконе, радовима других царских иконописаца, раковички јеромонах Григорије 1701. у Москви, као дар цара Петра Великог. Године 1739. оне су доспеле до Велике Ремете, где су се до II светског рата налазиле на иконостасу манастирске цркве. Радећи као следбеник Симона Ушакова, највећег руског сликара XVII столећа, Г. је на својим иконама остварио успешну синтезу византијских и западњачких стилских елемената, испољену у традиционалној обради одеће и фона, те реалистичком обликовању физиономија и појединих детаља. Икона Св. Николе показује све одлике његовог стилског поступка. Заједно са остале три великореметске иконе, утицала је на развитак српског сликарства прве половине XVIII в.

ЛИТЕРАТУРА: А. И. Успенскій, Царскіе иконописцы и живописцы XVII века, I--II, Москва 1910, 1913; С. Петковић, „Руски утицај на српско сликарство XVI и XVII века", Старинар, н. с., 1961, 12; П. Васић, „Аутори, порекло и значај престоних икона из манастира Велике Ремете", ЗМСДН, 1961, 28; З. Ракић, „Великореметске иконе из 1687. године и њихови аутори", ЗМСЛУ, 1986, 22.

З. Ракић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)