ГОМИЉАНИ

ГОМИЉАНИ, село у Херцеговини, на источној периферији Поповог поља, око 3 км западно од општинског средишта Требиња, са којим је повезано локалним путем. Насеље је дисперзивно и заузима велику површину. Оно је изграђено на контакту скаршћеног дна Поповог поља на западу, које је обрасло шумом, и алувијалне равни реке Требишњице на којој су обрадиве површине. Ово је депопулациона средина. Године 1991. село је имало 84 становника, од којих су 82,1% били Срби.

С. Ћурчић

У селу су остаци три православне цркве, које се оквирно датују у XIV или XV в. О прошлости овог села свједочи мноштво гробних гомила, као и запис o „крстјанину" Твртку Припковићу који је у Г. преписивао књиге. Све три цркве су грађене каменом, у основи једнобродне с полукружним апсидама. Зидови цркве Св. Константина и Јелене (Костадиновице) сачувани су до висине од 1,5 м. Уз јужни зид је засведен правоугаони параклис унутар којег је стећак, што указује на то да је ријеч о средњовјековној гробној цркви локалне властеле. Тридесетак стећака се налази и у гробљу уз цркву. На цркви Св. врача (Врачевици) је очуван кров од камених плоча и преломљени свод у унутрашњости. Изнад архитравно завршеног улаза је полукружна ниша уоквирена профилисаним луком, изнад ње мањи правоугаони прозор, а на врху звоник на преслицу, дограђен у XIX в. Сјеверно од цркве је велик праисторијски тумулус. Од цркве Св. Георгија (Ђурђевице) очувани су западни зид с правоугаоним улазом изнад којег је полукружно завршена ниша, источни зид са апсидом, те подужни зидови до висине од 1,5 м. У апсиди су фрагменти фресака -- глава Богородице, дио фигуре анђела сјеверно од ње и дио ореола у нижој зони. Фрагмент фреске из олтара с главом анђела чува се у Музеју Херцеговине у Требињу. Фреске из Ђурђевице се датују у почетак XVI в. Према једној претпоставци, оне су дјело радионице Вица Ловровог, дубровачког сликара који је 1510. живописао цркву Требињског манастира (Тврдош), а према другој, њихов аутор је Марко Стефанов Требињац који је 1501. учио сликарски занат у Дубровнику, а 1509. украсио минијатурама један Октоих који се налази у манастиру Савина.

Љ. Шево

ЛИТЕРАТУРА: В. Ј. Кораћ, Требиње, историјски преглед, I, Период до доласка Турака, Требиње 1966; З. Кајмаковић, Зидно сликарство у Босни и Херцеговини, Сар. 1971; Ђ. Одавић, „Праисторијска налазишта на подручју Требиња (гомиле и градине)", Tribunia, 1978, 4; Ђ. Тошић, Требињска област у средњем вијеку, Бг 1998.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)