ГАВРИЛОВИЋ, Љиљана

ГАВРИЛОВИЋ, Љиљана, етнолог, музејски и научни саветник (Београд, 10. VIII 1953). На Одељењу за етнологију Филозофског факултета у Београду дипломирала је 1977, а докторирала 1993. Од 1981. до 2000. радила је у Етнографском музеју у Београду, у Одељењу за документацију, где је руководила збиркама илустративног материјала (фото-документација, старе фотографије и ликовна збирка). У оквиру музејско-документаристичког рада била је активна и на пословима информатизације музејa. Аутор је већег броја етнолошких изложби. Од 2002. ради у Етнографском институту САНУ, где је од самог почетка активна у већем броју пројеката као истраживач или као руководилац. Г. је дала допринос српској етнологији и антропологији истраживањима из домена обичајног права и организације породице и социјалних односа у локалним заједницама. Била је једна од ретких који су се крајем XX в. у оквиру новијих теоријских дискурса бавили питањем положаја жене и деце у традицијском и савременом друштву, уводећи иновације у музејска схватања културе. У својим анализама посебну пажњу обраћа на политичке, идеолошке и бирократске дискурсе у којима се слике прошлости и садашњости конструишу. Ова истраживања су синтетизована у књизи Музеји и границе моћи (Бг 2011). У разматрањима савремене културе у Србији Г. се бави питањем како се концепти високе културе, обликовани унутар европско-хришћанског дискурса кодификују и претварају у нормативно виђење културе и света, те како се пласирају у јавности. Истражује и како се популарно-културни наративи својствени глобалној култури усвајају у Србији и због чега ту имају или немају одјек који одговара глобалним популарностима тих наратива. Тиме се показују разлике између савременог српског и западних друштава, које могу битно да утичу на начине усвајања онога што се назива „европским вредностима" и на уклапање Србије у европску културу. У својим анализама културног наслеђа Г. показује како политика и односи моћи утичу на обликовање и употребу наслеђа у свакодневном животу и како се потреба за очувањем културног наслеђа фолклоризује због конструкције идентитета. Већина њених схватања културног наслеђа, сагледаног кроз модерну антропологију и херитологију, систематизована је у књизи О политикама, идентитетима и друге музејске приче (Бг 2009). Своје велико искуство из етнологије и музеологије преноси на нове генерације стручњака кроз низ предавања која је одржала по позиву у земљи и иностранству. Од 2013. на Одељењу за етнологију и антропологију ФФ у Београду држи предавања из предмета Етнографска и антрополошка музеологија и Извори за проучавање материјалне културе и културног наслеђа.

ДЕЛА: Балкански костими Николе Арсеновића, Бг 2004; Југословенски етнограф Никола Арсеновић, Бг 2006; Култура у излогу: ка новој музеологији, Бг 2007.

М. Матић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)