ГОРЊАЧКА КЛИСУРА

ГОРЊАЧКА КЛИСУРА, клисура у источној Србији, у горњем делу долине Млаве на југозападној периферији Хомољских планина. Њена је дужина 12,6 км и протеже се између села Изворица, 4 км западно од Крепољина, до села Ждрело, 14 км југоисточно од Петровца на Млави. Дно клисуре је на висини од око 160--200 м, док су околне стране десно од реке високе до 469 м. На потезу од последњих 4 км, на левој страни клисуре је много стеновитих одсека. Највећи део клисуре је сачињен од јурских кречњака са рожнацима, као и од титонских масивних, најчешће спрудних кречњака. Крајњи западни и крајњи источни део Г. к. у уском појасу изграђују тријаски пешчари (сајски слојеви), кластити и карбонатне стене (кампилски слојеви), те кречњаци анизијског и ладинског ката. У клисури Млава са десне стране прима кратку притоку Брезничку реку, а са леве стране Крупају, Медведничку реку и Дубочицу. Странице клисуре су под шумом. У Г. к. се налазе манастир Горњак, руине манастира Благовештење и неколико других грађевина из средњег века и римских времена, због чега је читаво подручје под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја. Кроз Г. к. пролази пут Пожаревац--Бор.

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Миљковић, Хомоље, Н. Сад 1992.

Т. Лукић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)