ГОРЊАЧКА КЛИСУРА

ГОРЊАЧКА КЛИСУРА, клисура у источној Србији, у горњем делу долине Млаве на југозападној периферији Хомољских планина. Њена је дужина 12,6 км и протеже се између села Изворица, 4 км западно од Крепољина, до села Ждрело, 14 км југоисточно од Петровца на Млави. Дно клисуре је на висини од око 160–200 м, док су околне стране десно од реке високе до 469 м. На потезу од последњих 4 км, на левој страни клисуре је много стеновитих одсека. Највећи део клисуре је сачињен од јурских кречњака са рожнацима, као и од титонских масивних, најчешће спрудних кречњака. Крајњи западни и крајњи источни део Г. к. у уском појасу изграђују тријаски пешчари (сајски слојеви), кластити и карбонатне стене (кампилски слојеви), те кречњаци анизијског и ладинског ката. У клисури Млава са десне стране прима кратку притоку Брезничку реку, а са леве стране Крупају, Медведничку реку и Дубочицу. Странице клисуре су под шумом. У Г. к. се налазе манастир Горњак, руине манастира Благовештење и неколико других грађевина из средњег века и римских времена, због чега је читаво подручје под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја. Кроз Г. к. пролази пут Пожаревац–Бор.

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Миљковић, Хомоље, Н. Сад 1992.

Тамара Лукић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)