ГАВРЈУШИНА, Лидија Константиновна

ГАВРЈУШИНА, Лидија Константиновна (Гаврюшина, Лидия Константиновна), историчар књижевности, компаратиста (Москва, Русија, 28. III 1956). Студије руског језика, лингвистике и сербокроатистике окончала 1979. на Филолошком факултету Московског државног универзитета. Низ година била предавач српског језика на курсевима страних језика Министарства иностраних послова и у Дипломатској академији. Дисертацију Житијне повести о Сави Српском и српско-руске књижевне везе одбранила 1986. под менторством Н. Иљича Толстоја. Као научни сарадник Института славистике Руске академије наука (од 1988) бави се проблемима српско-руских књижевних веза („К проблеме исторического развития жанра жития в средневековых литературах Сербии и Руси (сравнительный аспект)", у: Славянские литературы, Москва 1993; „Косовски боj у старорускоj књижевности", у: Косовски боj у европскоj књижевности, Бг 1994) историјом словенских књижевности, историјом и културом старообредништва и руским фолклором. Учествовала у раду научних скупова слависта МСЦ-а на Филолошком факултету у Београду. Објавила више расправа о Светом Сави у компаративном контексту („Житие Саввы Сербского в русской агиографии XVI в", у: Прилози проучавању српско-руских књижевних веза (X--XX век), Н. Сад 1993; „Свети Сава - царски син код Доментиjана, Теодосиjа и jедног руског књижевника XVII--ХVIII века", НССВД, 2000, 29/2; „Еще одна русская редакция Жития св. Саввы Сербского", АП, 2002, 22--23).

ДЕЛА: „Представление об уподоблении Богу как ядро идеального образа подвижника в житиях Доментиана", у: Словенско средњовековно наслеђе, Бг 2001; „Богословский 'ключ' агиографической традиции и художественный опыт сербских книжников XIII -- XIV в.", XV Международный съезд славистов, Минск--Москва 2013.

Т. Јовановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)