ГРГУР ПОПОВИЋ

ГРГУР ПОПОВИЋ, племић (?, прва половина XV в. -- ?, после 1477). После турског заузимања Србије 1459. прешао је у Угарску и био је у служби Емерика Запоље, „губернатора Босне", у време владе краља Матије Корвина (1458--1490). Долазио је неколико пута у Дубровник. Посланик царице Маре, кћерке деспота Ђурђа Бранковића, примио је у марту 1462. у Дубровнику депозит београдског митрополита Григорија „у присуству племића Гргура Поповића" и још неких личности. Као Емериков амбасадор боравио је у Дубровнику 1465. Касније је радио за деспотицу Ангелину, супругу деспота Стефана Бранковића. Средином 1477, у време када је живела у фурланском Београду, јавила је млетачком Сенату, преко свога рођака Г., да неко одаје венецијанске тајне краљу Матији Корвину. Сенат је обећао богату награду и Ангелини и Г. ако открију име издајника. Није јасно да ли је исти Г. био одговоран за губитак града Комотина. Пошто га је деспотица Ангелина навела као рођака, може бити да је припадао породици Бранковић, међу чијим члановима је било често име Гргур. Вероватно је живео са Бранковићима у Срему после њиховог пресељења.

ЛИТЕРАТУРА: А. Ивић, Историја Срба у Војводини, Н. Сад 1929; Историја српског народа, II, Бг 1982; М. Спремић, „Српски деспоти у Срему", Срем кроз векове. Слојеви култура Фрушке горе и Срема. Зборник радова, Бг--Беочин 2007.

М. Спремић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)