ГЛОБА

ГЛОБА, казна или друга обавеза (такса) која се плаћала искључиво по налогу суда у средњовековној Србији. Г. не подразумева пореску обавезу, за коју се користе други називи (данак, поданак, доходак, работа). Приходи од г. припадају владару или манастирима ако су одлуком владара ови приходи уступљени њима. Уступање г. манастирским властелинствима у вези је са судском аутономијом коју је Црква имала и правом да решава судске спорове својих људи. У том смислу су у манастирским повељама честе одредбе попут: „сваку г. од црквених људи да узима црква." Најчешћи помени г. у средњовековним изворима односе се на преступе и таксе у вези са судским процесима. У ову групу се убрајају: послух (такса у вези са саслушањем сведока), рука (вид заштите од судског процеса), печат (позив на рочиште), одбој (казна за неповиновање судској пресуди), престој (казна за неодазивање на судски позив), удава (вансудска наплата). Под г. је подразумевана и казна за нека тежа дела попут крађе, разбојништва, мехоскубине (чупање косе и браде), па и убиства. Новчана казна г. најчешће се назива исто као и дело за које се плаћа, али постоје примери где је названа по износу дажбине. Тако се помињу „6-волна" и „12-волна" г., а у неким повељама вредност казне је изражена и у овцама. Ове имовинске казне изражене у стоци током XIV в. замењене су новчаним износима. Тако Душанов законик већину имовинских казни изражава у новцу. Вредност различитих г. кретала се од свега неколико динара па до неколико стотина перпера. Казна за престој износила је 18 динара, за одбој 12, за самосуд 6 динара. Веће су казне за увреду части: мехоскубина 6 перпeра, 100 перпера за псовање, док је за убиства г. износила од 300 до 1.000 перпера. У средњовековним изворима помињу се глобари, чија су се задужења састојала у прикупљању ове врсте дажбина. Душанов законик регулише обавезе глобара којима се спречавају евентуалне злоупотребе ових чиновника. Законик налаже да могу вршити наплату само по судским пресудама и у износу који је прописан, као и да не смеју никога глобити мимо судске одлуке.

ИзворИ: С. Новаковић, Законски споменици српског средњег века, Бг 1912; Законик цара Стефана Душана 1349. и 1354. године, Бг 1960; Душанов законик, Бг 2010.

Литература: С. Ћирковић, Р. Михаљчић (ур.), Лексикон српског средњег века, Бг 1995; А. Соловјев, Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка, Бг 1998; Т. Тарановски, Историја српског права у немањићкој држави, Бг 2002.

М. Копривица

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)