ГЕОЛОШКИ ЗАВОД УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

ГЕОЛОШКИ ЗАВОД УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ, образовна и научноистраживачка јединица Београдског универзитета, у којој се школују и подижу нове генерације стручњака и научника. Основао га је Ј. Жујовић, прво као скроман кабинет (1883), а од 1889. добио је назив Геолошки завод Велике школе. Мењајући повремено називе и факултете на којима се налазио, одржао је своју делатност до данас. Г. з. обједињава катедре, наставно особље, њихов образовни, научни и стручни рад, издаваштво и имовину. У прво време имао је само две просторије у левом крилу Капетан-Мишиног здања. Ту је радио Ј. Жујовић уз помоћ добровољаца сарадника и студената. Организовани су први семинари на Великој школи, студентски стручни састанци, формирана библиотека и уређене збирке. Ту су студенти учили, супленти спремали професорске испите, покренут је часопис Геолошки анали Балканског полуострва (1889), основано Српско геолошко друштво (1891) и Одељење за сеизмологију (1900) и отпочело систематско геолошко картирање државе (1902--1903). До 1912. у Г. з. стално су били само управници Ј. Жујовић и С. Радовановић, а делимично и С. Урошевић, П. Павловић, В. Петковић и Б. Поповић. У рату Завод је гранатама тешко оштећен и опљачкан. Обновили су га С. Радовановић, Ј. Жујовић и Ј. Михаиловић. Придружили су им се 1920. В. Петковић и В. Ласкарев а убрзо и њихови ђаци. У прво време то су били М. Луковић, С. Милојевић, М. Павловић и М. Протић. Касније су дошли К. Петковић и Б. Миловановић који су успешно наставили послове у Заводу. До почетка II светског рата најважније делатности у Г. з. биле су рад са студентима, затим у Одељењу за сеизмологију (до 1935, Ј. Михаиловић) у Одељењу за детаљну геолошку карту и објављивање Геолошких анала Балканског полуострва. За време рата Завод је чувао, те на драматичан начин и сачувао асистент З. Бешић. Рад су обновили К. Петковић и В. Ласкарев 1946. уз помоћ асистената. После тога (1948) дошли су П. Стевановић и послератни дипломирани геолози (О. Спајић, Н. Милојевић, Ж. Петронијевић, Н. Пантић, М. Анђелковић и др.), који су допринели успешном раду и угледу завода. Од 1952. Г. з. се налази у Каменичкој 6, а од 1963. у склопу Рударско-геолошког факултета у Београду.

ЛИТЕРАТУРА: К. Петковић, „Историјски развој Геолошког завода Природно-математичког факултета", у: Споменица 60 година Српског геолошког друштва, Бг 1954; К. Петкoвић (ур.), Геологија Србије, I: историјски развој, Бг 1977.

А. Грубић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)