ГРЛИЋ, Рајко

ГРЛИЋ, Рајко, филмски и телевизијски редитељ, сценариста, универзитетски професор (Загреб, 2. IX 1947). Као средњошколац почиње да се бави аматерским филмом, глумом и новинарством. Филмску режију дипломирао на високој школи ФАМУ у Прагу код Елмара Клоса (1971). Ангажован је у протестима студената током совјетске интервенције 1968. Доза бунтовништва присутна је такође у његовим филмовима. У дебитантском остварењу Куд пукло да пукло (1974) млади радник напушта посао у борби за другачији положај радничке класе. Филм Браво маестро (1978) приказује девалвацију личности кроз мотив каријеризма, а Само једном се љуби (1981) кроз снажан мелодрамски набој трагичне љубави портретише јунака разапетог између догме, идеологије и слободе љубави. Од филма У раљама живота (1984) Г. се препушта ироничном поигравању са тривијалним и малограђанским облицима живота, уз бенигне комично-пародијске опсервације, без дубљег улажења у критику и сатиру: За срећу је потребно троје (1985), Чаруга (1991), Караула (2006), Нека остане међу нама (2010). Изузетак је филм Ђавољи рај (1989), заснован на фантазмагоричној саги из Пекићеве прозе Одбрана и последњи дани (награда за режију на Међународном филмском фестивалу у Токију). Блиско сарађује са колегом С. Карановићем и косценариста је у његовим пројектима Друштвена игра (1972), Грлом у јагоде (1976), Мирис пољског цвећа (1977) и Петријин венац (1980). Оснивач је Међународног филмског фестивала у Мотовуну (Истра). Предаје монтажу и режију на Универзитету Охајо (САД).

Н. Стојановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)