ГОРЊЕ БРИЈАЊЕ

ГОРЊЕ БРИЈАЊЕ, село у јужној Србији, у долини Пусте реке (лева притока Јужне Мораве), на путу који повезује општинско средиште Бојник (11 км) са Брестовцем у долини Јужне Мораве. Налази се на левој страни долине, на око 240 м н.в. Насеље је компактно, формирано спонтано уз главни пут, те неколико локалних путева. Први пут се помиње 1516. Староседеоци су се доселили са Косова, а после турске владавине из околине Врања, Власотинаца, Црне Траве и Грделичке клисуре. После II светског рата наступила је депопулација, која је смањила број становника за више од три петине. Године 1953. било је 1.013, а 2011. 393 становника, од којих 99% Србa. У пољопривреди је радило 76% економски активног становништва. У селу се налазе црква, четвороразредна основна школа и предшколска установа.

С. Ђ. Стаменковић

У атару села регистрована су два касноантичка локалитета, Црквиште или Дуњчики и Кале или Гргец. Локалитет Црквиште/Дуњички простире се на платоу званом Крушица. Са локалитета потиче примерак рановизантијског бронзаног новца, фолиса и две фибулe са посувраћеном стопом. Локалитет Кале/Гргец налази се југоисточно од села Г. Б., у непосредној близини локалитета Црквиште. Лежи на врху брда које са северне стране уоквирује ток Пусте реке, а са јужне Крушица, која се у подножју брда улива у Пусту реку. На врху узвишења, са највишом тачком на 336 м н. в., налази се утврђење, оријентисано приближно у правцу север--југ. Утврђењу се приступа са јужне стране, гредом која се спушта ка фортификацији. Прилаз је ојачан бедемом, јасно уочљивим у конфигурацији терена. Фортификација је издужене овалне основе. У њеној унутрашњости назиру се остаци грађевина од камена, покривених црепом, чији се уломци могу наћи на површини локалитета. У старом нумизматичком инвентару Народног музеја у Лесковцу постоји податак о налазу римског новца узурпатора Максимуса (383--388). Са локалитета потичу и примерци емисија рановизантијских фолиса и полуфолиса кованих у раздобљу VI--VII в., налази рановизантијског оружја, оруђа, делови ковачког алата, гвоздени ножеви, фибуле, копче, део браве, прстен, жижак, пршљенци, уломци стакла, фрагментована опека, као и велике оловне плоче димензија око 1 x 1 м. Међу овим предметима посебно се издваја крстообразна фибула из IV в.

С. Стаменковић

ИЗВОРИ: Архива Археолошког института у Београду; Архива Народног музеја у Лесковцу.

ЛИТЕРАТУРА: С. M. Филиповић, „Етнолошке белешке из Пусте Реке", ЛЗ, 1961, 1, 13; С. Ерцеговић Павловић, Д. Костић, Археолошки споменици и налазишта лесковачког краја, Бг--Лесковац 1988, 39, 303; Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001; М. Ђорђевић, A. Георгиадис-Мустакидис, Пуста река (Подгора), Књажевац 2009.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)