ГУТМАН, Јован

ГУТМАН, Јован, индустријалац, велетрговац (Зрењанин, 27. IV 1908 -- Зрењанин, 7. II 1989). Пореклом је из јеврејске породице Гутман која је у Зрењанину од средине XVIII в. Основну школу и гимназију завршио у Зрењанину. Студије спољне трговине започео у Бечу, али се након смрти мајке вратио у Зрењанин. У родном граду преузео је фирму „Удова Јакова Гутмана и синови". Та фирма је следбеник фабрике која је имала два погона: за производњу тепиха као и за производњу предмета од бетона за грађевинарство, а коју је 1889. основао Јованов деда Јаков. Јаков је био власник објеката за прераду сирове камене соли која се допремала из Трансилваније. Како је напредовао у послу а продаја се ширила, у Бечкереку је 1890. отворио велетрговину колонијалном робом и малопродају. Фирма је била један од највећих дистрибутера производа Беочинске фабрике цемента. Репроматеријал који је користио у својим погонима допремао је речним путем те је на Бегеју изградио велики док за пристајање шлепова. После његове смрти трговину преузима супруга Тереза, те синови Мор, Бела и Данијел који су фирму водили под називом „Удова Јакова Гутмана и синови". У тој фирми су се ручно правили чворовани теписи који су се под називом „торонтал" продавали у Бечу, али и широм градова тадашње Европе. Јован је наставио да се бави истим послом као и његов деда. Ради лакшег пристајања шлепова и бродова, иницирао је да се у Зрењанину бетонира речно корито Бегеја (1933). Након II светског рата власт му је одузела све погоне фабрике, те се 1947. у њих уселио „Пионир", претеча Грађевинско-индустријског комбината „Банат". Пред крај живота враћен му је део имовине, те је у једном погону основао малу фабрику бетонских производа за грађевинарство.

ИЗВОРИ: Лична архива; М. Миклушев, Како је Јован остао сам, рукопис.

ЛИТЕРАТУРА: А. Станојловић, Петровград (Велики Бечкерек), Петровград 1938; М. Миклушев, „Старе банатске фамилије -- Успомене као утеха", Зрењанин, 14. VIII 1998.

В. М. Николић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)