ГУДЕЉ, Петар

ГУДЕЉ, Петар, песник (Подосоје код Имотског, 29. IX 1933). Студије компаративне књижевности завршио на Филозофском факултету у Београду 1959. У Београду је живео 35 година, радећи као уредник у издавачкој кући и као самостални књижевник. Од 1990. живи у Башким Водама и Загребу. Већ раним песничким збиркама Руке, сузе и чемпреси (Сар. 1956), Исус је сам (Круш. 1961) и Пас, пса, псу (Бг 1967), Г. је назначио основне духовне и поетичке координате које подразумевају митолошке представе старих Грка, Римљана, Словена и других народа, паганске и хришћанске култове и симболе, те средишњи топос завичајно-митске планине Биокова. Став трагичког витализма, те дубока посвећеност земљи и динарско-јадранском пејзажу слути се већ из наслова неких дела (Сухозидина, Бг 1974; Илирика, Бг 1980; Вруља, Бг 1982; Тропи. Почела, Бг 1976; Штит, Мостар 1979; Голубице над јамама, сабране песме у три књиге, Сплит 1993; Све што си донио из планине, Зг 2012). У венцу песама „Србији, на истоку" Г. с љубављу говори о ономе што му је Србија духовно дала. Своју поезију настанио је плодовима земље и бићима из животињског царства, што је чини конкретном и сликовитом, а земља и небо, као и тело, душа, језик и ерос смртног човека, љубавника и ратника, главни су извори песникових фасцинација. Г. је у исти мах и архаичан и модеран песник, с критичко-иронијским виђењем историјског наслеђа, посебно тоталитаризма и милитаризма (поема Еуропа на тенку, Бг 1987). Негује елементарну снагу израза служећи се пробраном лексиком из заједничке баштине српског и (с уделом икавице) хрватског језика у којој се осећају векови предачког искуства, усменог песништва и фолклора. Пише у слободном стиху различитог ритма и метра, поетска фраза му је обично концизна, блиска говорном језику.

Стеван Тонтић

Г. је дао уочљив допринос уџбеничкој литератури у српском и југословенском школском систему. Приредио је читанке за пети разред: Руке и јабуке (1969--1984) и Јабука (1977--1984); читанке за шести разред: Крилата земља (1968--1977),  Жубор живота (1978--1980), Ведар дан (1978--1985) и Црвена искра (1976--1985); читанке за седми разред: Језеро на Зеленгори (1967--1977) и  Градилиште (1980--1985); читанке за осми разред На звезданим друмовима (1966--1987), Светионици слободе, (1980--1987) и Срце над равницом (1979--1987). Уз то, аутор је приручника из теорије књижевности за више разреде основне школе Шта говоре метафоре, а посебну пажњу је посветио тумачењу песничког језика.

Оливера Радуловић

ДЕЛА: Мит и мед, Бг 1982; Осмолиш, Бг 1982; Влкое, Бг 1983; Хесперидске јабуке, Бг 1986; Пут у Имоту, Башка Вода 1996; По зраку и по води, Башка Вода 2002; Змија младожења, Башка Вода 2007; Душа тилу, Зг 2010; Када се сунце женило (цвјетњак усмених лирских пјесама), Зг 2012.

ЛИТЕРАТУРА: С. Леовац, „Нове песме Петра Гудеља", Израз, 1968, 3--4; Љ. Симовић, „Петар Гудељ -- Пас, пса, псу", Књижевност, 1968, 3; А. Ристовић, „Феномен језика", КН, 30. III 1968; С. Игњатовић, „Први језик", Политика, 1. XII 1979; И. Ловреновић, „Петар Гудељ или знање планине", предг. у П. Гудељ, Пелазг на мазги, Зг 2004; Е. Казаз, „Уобличавање смрти", пог. у П. Гудељ, Све што си донио из планине, Зг 2012.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)