ГОДОВИК

ГОДОВИК, манастир у истоименом селу код Ужичке Пожеге, близу извора Годовичког потока, са храмом посвећеним преносу моштију Св. великомученика Ђорђа (3 / 16. новембар). Његов настанак предање везује за време изградње Ариља 1296. чији је метох био, што у историјским изворима није потврђено. Први подаци су тек из 1692, из времена патријарха Арсенија III који му је тада даровао антиминс. Обновљен је 1808. заслугом вожда Карађорђа, о чему сведочи обавештење на надвратнику олтарских врата. Храм је 1813. добио нов иконостас у барокном стилу који је осликао сликар Алексије Лазовић, о чему сведочи натпис на престоној икони Господа Христа. Био је културно средиште жупе Моравица. Крајем XVIII в. при њему је радила основна школа која је замрла у време устаничких борби почетком XIX в. Школа је обновила рад после Другог устанка и у првој половини XIX в. постала центар учености у Ужичкој нахији. Из тог времена сачуван је Годовички зборник, збирка текстова разноврсног садржаја. Као манастир постојао је све до 1836, када се урушио. Не тако далеко од њега 1858. саграђена је од тврдог материјала нова црква посвећена Св. Илији. Архитектура припада рашкој грађевинској школи. Храм је квадратне основе са полукружном олтарском апсидом и куполом изнад средишњег дела, изнутра кружном а споља осмостраном, засвођен је полуобличастим сводом, а апсида полукалотом. Припрата је касније дозидана. Унутрашњост није омалтерисана. На иконостасу апостоли Петар и Павле држе у рукама макету храма према којој је извршена последња рестаурација. Храм је срушен у II светском рату али је одмах обновљен. Темељни санациони радови извршени су 1976--1982. захваљујући Регионалном заводу за заштиту споменика кутуре, а дрвена звонара саграђена је 2001.

ЛИТЕРАТУРА: В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Бг 1950; С. Ђорђевић, „Делатност Завода за заштиту споменика културе у Краљеву од 1976 до 1980", Рашка баштина, 1980, 2.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)