ГОШЊАК, Иван

ГОШЊАК, Иван, генерал, политичар (Огулин, 10. VI 1909 -- Београд, 9. II 1980). Као столарски радник постао је 1933. члан КПЈ, по чијој је одлуци 1935. упућен на школовање у СССР. По завршетку Лењинске партијске школе и официрског курса, одлази у Шпанију, захваћену грађанским ратом. Био је помоћник команданта чете „Матија Губец", која се налазила у батаљону Димитров 15. интернационалне бригаде. Борећи се у интернационалним бригадама, добио је чин капетана. Рањен је током борби у Арагонији августа 1937. У Шпанији је остао све до слома републиканских снага 1939, када прелази у Француску. Био је интерниран у логорима Сен Сипријен, Гирс и Верне и за то време био секретар партијске организације. Побегавши из логора у новембру 1941, стигао је до Париза, а потом преко Немачке на простор окупиране Југославије у првој половини 1942. Након што је у Сиску ступио у контакт са партијском организацијом, пребачен је на слободну територију на Банији, а затим у Горски Котар, где се налазио Главни штаб Хрватске. Од новембра 1942. био је командант Првог корпуса НОВ Хрватске, а од августа 1943. командант ГШ НОВ и ПО Хрватске. Октобра 1943. изабран је за већника ЗАВНОХ-а на Другом заседању у Плашком. После рата налазио се на дужностима команданта Друге армије (1945--1948), начелника Персоналне управе Министарства народне одбране, заменика министра народне одбране ФНРЈ (1949--1953), члана Савезног извршног већа (1950--1953), државног секретара за послове народне одбране (1953--1967). За заменика Врховног команданта оружаних снага СФРЈ постављен је 1967. и унапређен у чин генерала армије. Члан ЦК КПЈ био је од 1945, а за члана Политбироа изабран је на V конгресу КПЈ 1948. На VI и VII конгресу СКЈ биран је за члана секретаријата Извршног комитета ЦК СКЈ, а од 1966. био је члан Председништва СКЈ. Осим високих војних и партијских дужности, био је члан Централног одбора ССРНЈ, Централног одбора Савеза бораца НОР. За посланика у Савезној народној скупштини биран је 1945, 1950, 1953. и 1958. Током рада у Скупштини био је председник Одбора за привредни план и финансије и члан Спољнополитичког одбора. Након пензионисања, био је члан Савета федерације и Савета народне одбране. Носилац је Ордена народног хероја, Ордена слободе, Ордена народног ослобођења, Ордена партизанске звезде I реда, Ордена братства и јединства I реда, Ордена заслуга за народ I реда, Ордена за храброст, Ордена ратне заставе и Ордена јунака социјалистичког рада. Такође, носилац је одликовања Совјетског Савеза, Француске, Пољске, Румуније, Чехословачке, Албаније, Грчке, Етиопије, Египта и Шпаније.

ДЕЛО: Тито -- стратег револуције и творац Народне армије, Бг 1964.

ЛИТЕРАТУРА: Зборник народних хероја Југославије, Бг 1957; Ђ. Затезало, „Први корпус НОВ Хрватске (4. Корпус НОВ Југославије)", Архивист, 1987, 1--2; С. Пешић, Шпањолски грађански рат и КПЈ, Ријека 1990.

М. Гулић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)