ГОШЊАК, Иван

ГОШЊАК, Иван, генерал, политичар (Огулин, 10. VI 1909 – Београд, 9. II 1980). Као столарски радник постао је 1933. члан КПЈ, по чијој је одлуци 1935. упућен на школовање у СССР. По завршетку Лењинске партијске школе и официрског курса, одлази у Шпанију, захваћену грађанским ратом. Био је помоћник команданта чете „Матија Губец", која се налазила у батаљону Димитров 15. интернационалне бригаде. Борећи се у интернационалним бригадама, добио је чин капетана. Рањен је током борби у Арагонији августа 1937. У Шпанији је остао све до слома републиканских снага 1939, када прелази у Француску. Био је интерниран у логорима Сен Сипријен, Гирс и Верне и за то време био секретар партијске организације. Побегавши из логора у новембру 1941, стигао је до Париза, а потом преко Немачке на простор окупиране Југославије у првој половини 1942. Након што је у Сиску ступио у контакт са партијском организацијом, пребачен је на слободну територију на Банији, а затим у Горски Котар, где се налазио Главни штаб Хрватске. Од новембра 1942. био је командант Првог корпуса НОВ Хрватске, а од августа 1943. командант ГШ НОВ и ПО Хрватске. Октобра 1943. изабран је за већника ЗАВНОХ-а на Другом заседању у Плашком. После рата налазио се на дужностима команданта Друге армије (1945–1948), начелника Персоналне управе Министарства народне одбране, заменика министра народне одбране ФНРЈ (1949–1953), члана Савезног извршног већа (1950–1953), државног секретара за послове народне одбране (1953–1967). За заменика Врховног команданта оружаних снага СФРЈ постављен је 1967. и унапређен у чин генерала армије. Члан ЦК КПЈ био је од 1945, а за члана Политбироа изабран је на V конгресу КПЈ 1948. На VI и VII конгресу СКЈ биран је за члана секретаријата Извршног комитета ЦК СКЈ, а од 1966. био је члан Председништва СКЈ. Осим високих војних и партијских дужности, био је члан Централног одбора ССРНЈ, Централног одбора Савеза бораца НОР. За посланика у Савезној народној скупштини биран је 1945, 1950, 1953. и 1958. Током рада у Скупштини био је председник Одбора за привредни план и финансије и члан Спољнополитичког одбора. Након пензионисања, био је члан Савета федерације и Савета народне одбране. Носилац је Ордена народног хероја, Ордена слободе, Ордена народног ослобођења, Ордена партизанске звезде I реда, Ордена братства и јединства I реда, Ордена заслуга за народ I реда, Ордена за храброст, Ордена ратне заставе и Ордена јунака социјалистичког рада. Такође, носилац је одликовања Совјетског Савеза, Француске, Пољске, Румуније, Чехословачке, Албаније, Грчке, Етиопије, Египта и Шпаније.

ДЕЛО: Тито – стратег револуције и творац Народне армије, Бг 1964.

ЛИТЕРАТУРА: Зборник народних хероја Југославије, Бг 1957; Ђ. Затезало, „Први корпус НОВ Хрватске (4. Корпус НОВ Југославије)", Архивист, 1987, 1–2; С. Пешић, Шпањолски грађански рат и КПЈ, Ријека 1990.

Милан Гулић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)