ГАЧАЦ

ГАЧАЦ (Corvus frugilegus), врста птица из породице врана (Corvidae), сродна гаврану и чавки. Дугачак је 45--47 цм, а у распону крила широк 81--94 цм. Потпуно је црног перја, нарочито сјајног (са плаво-љубичастим одсјајима) на глави, врату, леђима, крилима и репу. Ноге су црне, а кљун тамносив. Код одраслих птица кожа око корена кљуна оћелави све до очију и добија упадљиву белосивкасту боју. Младе птице ту одлику немају, па на први поглед личе на црну врану (Corvus corone), од које се лако разликују по ситнијој глави, тањем кљуну и гаћасто растреситом перју на батацима. Глас му је продорно гакање (при чему се, ако стоји, клања и шири реп), али у јату у лету чује се и пријатније кликтање. Г. је првобитно степска птица, данас распрострањена широм евроазијског умереног појаса. У Србији се од краја XIX и почетка XX в. постепено ширио са севера, тако да се данас гнезди у свим пространијим низинским пределима, обично испод 700 м (нема га у југозападној Србији, али има на КиМ). Популација у Србији је процењена стабилном са око 40--80 хиљада гнездећих парова, али регионално осцилира. Г. из Србије је станарица која зими скита, али за хладних зима у Србију долазе селице са североистока (Русија). Храни се првенствено глистама и ларвама инсеката које ископава дугим кљуном, али једе и ситне сисаре, птице, њихова јаја и младунце, гуштере, воће, жиреве, орахе, као и зрневље житарица. У Србији међутим, у великој мери се храни отпацима по насељима и на ђубриштима. Г. је друштвен и гнезди се колонијално, у горњим и периферним деловима крошњи дрвећа, најрадије у издвојеним шумским забранима усред поља, али најчешће по парковима и уличним дрворедима. Крајем фебруара или у марту женка почиње да лежи до три недеље на 3--5 јаја. Полетарци напуштају гнездо после 5--6 недеља, а још пет месеци се о њима старају родитељи. Цео живот проводи у јату, често у друштву са чавкама, с којима радо дели заједничка масовна ноћилишта, на којима се окупљају г. из више колонија (понекад преко 10.000 јединки). Карактеристичне су јесење и зимске ваздушне игре великих јата, нарочито „карусел" (кад се стотине г. спирално пењу у небеске висине).

ЛИТЕРАТУРА: С. Пузовић и др., „Птице Србије и Црне Горе -- величине гнездилишних популација и трендови: 1990--2002", Ciconia, 2003, 12; М. Шћибан и др., Птице Србије -- критичка листа врста, Н. Сад 2015.

Воислав Васић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)