ГОЈАЗИТ

ГОЈАЗИТ, минерал из групе фосфата, састава SrAl3(PO4)2(OH)5xH2O. Безбојан, љубичаст, наранџаст, или медножуте боје, прозрачан до провидан. Савршене цепљивости, сјаја масног до смоластог, бисерног по правцима цепљивости. Релативне тврдине 4,5 -- 5, специфичне масе 3,3. Кристалише ромбоедарски. Јавља се у псеудо-тесералним или табличастим ромбоедарским кристалима. Ромбоедарске пљосни често имају хоризонталне стрије. Такође се јавља у детритичним валутцима и зрнима или масивним агрегатима. Настаје магматски у карбонатитима, у гранитским пегматитима и хидротермално у зонама аргилитске алтерације. У наносима и седиментним стенама учествује као механички детритус, а јавља се и у каолинитским глинцима пореклом од вулканских туфова. Нема практичну примену. Мада је г. откривен у провинцији Minas Gerais у Бразилу 1884, назив је добио по суседној провинцији Goyaz. Г. је констатован у Републици Српској. Појава новог варијетета г. богатог неодимијумом откривена је у карстним бокситима Власенице у источној Босни. У лежишту Назда образује зрна величине испод 0,1 мм, која испуњавају микропоре и микропрслине између бокситних оолита. Образован је процесима бокситизације глиновитог материјала прикупљеног у палеокарстним депресијама. У Власеници је први пут утврђен овакав начин његовог постанка у природи.

ЛИТЕРАТУРА: M. A. Damour, „Note sur un nouveau phosphate d'alumine et de chaux, des terrains diamantifères", Bulletin de la Société Minéralogie de France, 1884, 7; Z. Maksimović, Gy. Pantó, „Neodymian goyazite in the bauxite deposit of Vlasenica, Yugoslavia", Tschermaks Mineralogische und Petrographische Mitteilungen, 1985, 34, 2.

А. Пачевски

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)