Прескочи до главног садржаја

ГЕНЧИЋ, Бранислав

ГЕНЧИЋ, Бранислав, инжењер рударства, универзитетски професор (Зајечар, 6. VII 1924 -- Београд, 21. X 1990). Дипломирао је 1950. на Рударском факултету Техничке велике школе у Београду, а докторирао 1970. на Рударско-геолошком факултету (РГФ) у Београду. Као инжењер радио је на руководним пословима у Књажевачким рудницима угља, Руднику угља Јунковац (Колубара). У Заводу за нуклеарна и геолошка истраживања у Београду обављао је дужност руководиоца Одељења за истражне радове (1951--1961), са задатком истраживања и изградње Рудника уранијума Кална и постројења за прераду руде у Габровници. На РГФ-у је као хонорарни наставник 1960/61. држао вежбе из предмета Отварање и методе подземног и површинског откопавања. Избором за доцента 1961. почиње да ради на РГФ-у, прво као наставник на предмету Основи експлоатације, а затим на предмету Методе подземног откопавања слојевитих лежишта. У звање редовног професора биран је 1976, а обављао је и дужност шефа Катедре за подземну експлоатацију слојевитих лежишта (1970--1988). Један је од оснивача Смера за подземну експлоатацију лежишта на матичном факултету. Као професор и руководилац израде многобројних дипломских и специјалистичких радова, магистарских теза и докторских дисертација, веома је допринео развоју и подизању нивоа српске рударске инжењерске школе. Аутор је многих научних и стручних радова, књига (Технолошки процеси подземне експлоатације слојевитих лежишта, I--III, Бг 1966, 1972; Откопавање слојева угља мале дебљине, Бг 1967; Основне карактеристике и принципи подземне експлоатације лежишта нуклеарних сировина, Бг 1969), експертиза, студија, инвестиционих програма, пројеката истраживања и експлоатације угљева и уранијума. Инжењерским и научним делом, учешћем у креирању прописа и закона за рударство, решењима мноштва сложених практичних проблема и увођењем нових ефикаснијих и безбеднијих технологија у рудницима са подземном експлоатацијом, опредељујуће је утицао на токове развоја српског рударства у другој половини XX в. Пензионисан је 1989. За доприносе у струци и науци награђиван је и одликован Орденом заслуга за народ и Орденом рада.

ИЗВОР: Архива РГФ у Београду.

С. Вујић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)