ГОШИЋ, Драгољуб

ГОШИЋ, Драгољуб, глумац, редитељ (Гроцка, 13. IX 1882 -- Београд, 9. IV 1948). После завршена три разреда гимназије у Београду 1897. прешао је на браварски занат и током 1902. играо у радничком позоришту, из којег ће се касније развити Културно-уметничко друштво „Абрашевић". У путујућој позоришној дружини Николе Бате Симића почео је да игра 1903, а затим је био у путујућим трупама Димитрија Нишлића, Петра Ћирића, Михаила Лазића Чичка и Богобоја Руцовића. Од 1908. до 1909. играо је у Српском народном позоришту у Новом Саду, а у Народном казалишту у Осијеку од 1909. до 1911. када прелази у Народно позориште у Београду. Ту је као редован члан (од јануара 1912), глумац, редитељ и певач (баритон) остао све до краја уметничке каријере. Учествовао је у балканским ратовима, а током I светског рата као резервни официр био је члан и редитељ Повлашћеног војничког позоришта „Тоша Јовановић" које је давало представе у Водену, Зејтинлику и Солуну. После рата био је један од иницијатора и оснивача Удружења глумаца, његов председник и истакнути борац за сталешка и радничка права. Двадесет пету годишњицу уметничког рада прославио је 1927. улогом Жана Блеза у комаду Џаз-банд М. Пањола, а 1931. играо је и у филму На капији оријента режисера Косте Новаковића. Други светски рат провео је у заробљеништву у Нирнбергу (Немачка) где је учествовао у представама логорског позоришта. У Београд се вратиo крајем 1943. тешко болестан. Реактивиран је 1945. када је изабран за првог председника Удружења позоришних уметника и трудбеника. Био је предавач практичне глуме у Драмском студију при НП у Београду. Даровит карактерни глумац, брижљивом и педантном студијом улога, инвентивношћу и стваралачком маштом, достизао је истините, убедљиве и целовите уметничке креације. Одликован је орденима Св. Саве V и IV реда, Белог орла V реда, те бугарским Орденом за грађанске заслуге. Носилац је Албанске споменице. Значајније улоге: Краљ Клаудије (Хамлет), Касије (Јулије Цезар), Јаго (Отело), Војвода Глостер (Краљ Лир) у трагедијама В. Шекспира; Мефисто (Фауст) и Алба (Егмонт) у драмама Ј. Ф. Гетеа; Иванов (А. П. Чехов, Иванов), Салусто (В. Иго, Руј Блаз), Силберини (Е. Бути, Луцифер); Хелмер (Нора), Крол (Росмерсхолм) у комадима Ибзена; Жорж Дивал (А. Дима сина, Гђа с камелијама), Лорд Сесил (Ф. Брукнер, Јелисавета од Енглеске), Лекар (Е. Брие, Страдалници); Пастор Андерсон (Ђаволов ученик), Цезар (Цезар и Клеопатра), Кошен (Света Јованка) у комадима Б. Шоа; Отац (Л. Пирандело, Шест лица траже писца), Гроф Толстој (Д. Мерешковски, Царевић Алексеј), Осборн (Ч. Шериф, На крају пута), Кир Јања (Ј. Стерија Поповић, Кир Јања); Хаџи Замфир (С.Сремац, Зона Замфирова); Хаџи Тома (Коштана), Мирон (Ташана) у комадима Б. Станковића; Игњац Глембај (М. Крлежа, Господа Глембајеви); Јевта (Многаја љета), Јоца Петровић (Парола), Јаков (Преко мртвих), Антонио (Вечна копрена) у драмама Д. Николајевића; Лека (М. Димитријевић, Сестра Леке Капетана), Алексије (М. Милошевић, Јубилеј), Петроније (В. Живојиновић Масука, Човек снује).

ЛИТЕРАТУРА: Абрашевић -- споменица тридесет година рада, Бг 1933; М. Грол, Из позоришта предратне Србије, Бг 1952; В. Петровић, „Драгољуб Гошић", Театрон, 1974, 1; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; П. Волк, Београдско глумиште, Бг 2001; П. Марјановић, Мала историја позоришта XIII--XXI, Н. Сад 2005.

О. Марковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)