ГАВРИК

ГАВРИК, Властимир, филмски и телевизијски сценограф (Београд, 13. I 1928 -- Београд, 11. VIII 2008). После дипломирања на архитектонском одсеку Средње техничке школе у Београду, специјализовао сценографију у филмским студијима у Паризу, Берлину и Минхену. Реализовао укупно 84 сценографије (у 56 домаћих и 28 иностраних и копродукционих филмова). Рад на филму започео као асистент сценографа (1950), а самостално у остварењу Далеко је сунце Р. Новаковићa (1953). У следеће четири деценије реализовао импозантан сценографски опус, гарантујући својим сарадничким доприносом пуну професионалност али и креативност. Ангажован је, стога, из филма у филм, а међу најзначајнијима су: Суботом увече (В. Погачић, 1957), Осма врата (Н. Танхофер, 1959), Рој (М. Поповић, 1966), Оксиген (М. Клопчич, 1970); те филмови за које је награђен са три Златне арене на фестивалу у Пули: Мајстор и Маргарита (А. Петровић, 1972), Дервиш и смрт (З. Велимировић, 1974), Црвени коњ (С. Попов, 1981); а затим следе Савамала (Ж. Митровић, 1982), Црни бомбардер (Д. Бајић, 1992), Танго је тужна мисао која се плеше (П. Ђорђевић, 1997) и др. Веома успешно ради у копродукционим филмовима (нпр. Борис Годунов, А. Жулавски, 1989), а врло често и за телевизију: серије Заборављени (Д. Бајић, 1991), Срећни људи (А. Ђорђевић, С. Шуљагић, 1996), Породично благо (М. Вукобратовић, 2001). Његов рад одликује гесло које амбијент поистовећује са атмосфером, а све сценографске елементе подређује визуелној целини и редитељском концепту филма. Активно учествује у оквиру струковних удружења у решавању сталешких проблема. Један је од оснивача и дугогодишњи председник Академије за филмску уметност и науку (АФУН). Аутор је књиге Играни филм. Професионална занимања (Бг 1973).

ЛИТЕРАТУРА: Сценографија у југословенском филму 1945--1975, Бг 1976.

Н. Стојановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)