Грот, Јаков Карлович

Грот, Јаков Карлович (Грот, Яков Карлович), филолог, историчар, универзитетски професор (Петроград, 15. XII 1812 -- Петроград, 24. V 1893). Рођен у чиновничкој породици немачког порекла. Завршио Лицеј у Царском Селу и 1835. ступио у службу у канцеларији државног секретара барона М. А. Корфа. Истовремено се бавио књижевним радом и сарађивао у часопису Савременик. Објављивао радове из скандинавског фолклора и митологије. Захваљујући одличном познавању шведског језика 1841. постављен је за професора руског језика и књижевности на Хелсиншком универзитету. Крајем 1852. прелази на катедру руског језика Александровског лицеја у Петрограду. Од 1858. био је члан Руске академије наука, од 1889. и њен потпредседник, и руководио радом Одељења руског језика и словесности (1863--1893). Установио је норме руског правописа (Русское правописание, СПб 1885, са 22 издања). Старао се о издавању руско-шведског речника (СПб 1846--1847) и академијског речника Словарь русского языка (А--Д, СПб 1891--1916). Приредио је критичко издање Державинових дела (9 томова), издавао преписку и грађу за животописе Ломоносова, Крилова и Пушкина. Писао је о животу Петра Великог и царице Катарине II. Од 1880. био је дописни члан Српског ученог друштва, а од 1892. почасни члан Српске краљевске академије.

ДЕЛА: „Замечания по поводу опыта областного великорусского словаря", Известия II отделения Академии Наук, 1852; Филологические разыскания. Материалы для словаря, грамматики и истории русского языка, Спб 1873; Спорные вопросы русского правописания от Петра Великого доныне, Спб 1876.

ИЗВОР: Грађа за биографски речник чланова ДСС, СУД, СКА, САНУ 2008.

ЛИТЕРАТУРА: К. Я. Грот, Материалы для жизнеописания академика Я. К. Грота, Спб 1912.

Г. Радојчић Костић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)