ГЛАВОНОШЦИ

ГЛАВОНОШЦИ, морски бескичмењаци са добро развијеном главом и сложеним очима. У свету је познато око 700 врста. Веома су добри и активни пливачи како по покретљивости тако и по брзини пливања, а једини су бескичмењаци који се могу мерити са рибама. Већина г. поседује мастиљаву кесу и у случају опасности могу испуштати мастило преко аналног отвора. Хране се рибама и другим морским животињама. Г. обухватају неколико познатих група, као што су: сипе, лигње, хоботнице, наутилуси. Г. спадају међу најкрупније бескичмењаке, а познато је да џиновска лигња (Architehuthis dux) може достићи дужину и преко 13 м и тежину од 280 кг. У Медитерану је познато 57 врста г., од чега 18 врста сипа, 26 врста лигњи и 13 врста хоботница. Фауна Јадранског мора обухвата нешто више од половине познатих врста у Медитерану: 12 врста лигњи, 12 врста сипа и 10 врста хоботница. Све ове врсте насељавају и јадранску акваторију Црне Горе. Међу њима има биолошки и еколошки интересантних и ретких врста, као што је дубинска врста лигње Onychoteuthis banksi која поседује светлеће органе и Ancistroteuthis lichtensteini. Ретке су и неке врсте малих сипа (Sepiola intermedia, S. robusta, S. steenstrupiana и Sepietta obscura). Ретке врсте хоботница су Octopus macropus, која је активна ноћу, и Tremoctopus violaceus која је, за разлику од већине других хоботница, пливајућа врста. Г. су важан извор протеина, па су чести у људској исхрани у приморским подручјима. Најчешће ловљене врсте у јужном Јадрану су сипе Sepia officinalis и S. orbignyana, лигња (Loligo vulgaris) и хоботница (Eledone moschata). Наведене економски значајне врсте насељавају дубине до 100 м.

ЛИТЕРАТУРА: С. Мандић, „Cephalopoda јужног Јадрана", Studia Marina, 1984, 15--16.

Ж. Томановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)