ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА

ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА, стална годишња публикација Етнографског музеја у Београду, покренута 1926. Први број је био посвећен двадесетпетогодишњем раду ЕМ. За време и после II светског рата ГЕМ није излазио. Године 1953. поново је покренут поводом прославе педесетогодишњице од оснивања ЕМ (1901--1951). ГЕМ је стручно-научна публикација, а према својој концепцији промовише и подржава рад ЕМ као националне институције. Публикују се радови из етнологије, антропологије, музеологије, конзервације, културологије. Поглавља према којима се групишу радови су „Студије и чланци", „Грађа", „Хроника", „Расправе", „Прикази и критике". Повремено се објављују текстови и на другим језицима. Часопис заузима значајно место у очувању културе српског народа, али и културних особености народа који живе у Србији, на јужнословенском простору, у Европи и свету. Осим тога представљају се радови који промовишу стручно-научни рад на покретним споменицима културе, музејској грађи, очувању националне баштине, заштите и конзервације покретних културних добара. Све до последње деценије XX в. највећи број чланака се односи на разноврсну етнографску грађу прикупљану на основу постављених упитника и упутстава за прикупљање грађе на терену (према Т. Ђорђевићу, Ј. Ердељановићу). Након тога се све више публикују студије аналитичког карактера, а један број радова се усмерава на значај нематеријалног културног наслеђа према конвенцији Унеска (2003). У часопису су публиковани и резултати регионалних екипних истраживања стручњака Музеја и спољних сарадника из других институција започети 60-их година XX в. као монографска издања. Прва екипна истраживања објављена су 1961. у књ. 25 из Горње Ресаве; 1964. у књ. 27 истраживања Јадра: Јадар -- Вуков завичај; Доња Ресава 1966. у књ. 28--29; Неготинска крајина 1969. у књ. 31--32; Бор и околина 1975. у књ. 38; Зајечар и околина 1978. у књ. 42; Сјеничко-пештерска висораван 1988/89. у књ. 52--53 и 1992. у књ. 56; Пирот и насеља општине Пирот 2010. у књ. 74 (1, 2). Осим тога у ГЕМ се периодично објављују и тематске библиографије посвећене сродству, обредним хлебовима, погребним обичајима, ватри у веровањима и обичајима, камену у веровањима итд. У ГЕМ се штампају прикази књига и изложби, извештаји са научних и стручних скупова, међународног фестивала етнолошког филма, додељивању награде за допринос етнолошкој музеологији „Боривоје Дробњаковић", теренски извештаји, некролози. Уредници ГЕМ од првог броја до данас били су угледни научници и стручњаци из српске етнологије: Боривоје Дробњаковић (1926--1940), Митар Влаховић (1953--1959); Шпиро Кулишић (1960--1962); Владимир Живанчевић (1963); Персида Томић (1964--1966); Слободан Зечевић (1967--1981); Никола Пантелић (1982--1986); Љубомир Рељић (1987--1993); Петар Влаховић (1994/95--2000); Велибор Стојаковић (2001/02--2007); Весна Марјановић (од 2008). Од 2009 (књ. 73) уведена је међународна редакција. Часопис је категоризован као часопис од националног значаја.

ЛИТЕРАТУРА: М. Бошковић Матић, „Педесет година Гласника Етнографског музеја у Београду", ГЕМ, 1976, 39--40; С. Зечевић, „Културно-просветни рад Етнографског музеја у Београду", ГЕМ, 1977, 41; Ј. Бјеладиновић Јергић, „Етнографски музеј у Београду 1901--2001", Зборник Етнографског музеја у Београду, Бг 2001; Ј. Тешић, „Духовна култура, научноистраживачки рад и музејска збирка", ГЕМ, 2001--2002, 65--66.

В. Марјановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)