ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Београд

ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Београд, највиша установа за образовање географа на Београдском универзитету. Зачеци ове установе су у Географском заводу, који је отворен при Високој школи у Београду 1893. и у којем је од оснивања радио Јован Цвијић. Од 5. V 1905, када је укинута Велика школа и основан Београдски универзитет, осам професора Велике школе именовано је у професоре новоформираног универзитета. Током првих година постојања Завода на њему су предавале величине наше науке као што су: Јован Цвијић, оснивач прве српске астрономско-метеоролошке опсерваторије Милан Недељковић, геолог Сава Урошевић, зачетник модерне српске зоологије Живојин М. Ђорђевић, етнолог Јован Ердељановић, историчар Станоје Станојевић, први српски школовани археолог Милоје Васић, климатолог и потамолог Павле Вујевић и др. Током балканских ратова и I светског рата настава се није одржавала јер је већина наставника била у саставу српске војске на разним местима и положајима. Рад је обновљен 1919. и тада је студије наставио велик број студената, а обновљена су и научна истраживања. На иницијативу Јована Цвијића београдски професори Петар С. Јовановић и Војислав Радовановић упућени су у Скопље где су на Филозофском факултету (који је припадао Универзитету у Београду) организовали наставу географије и основали географско друштво. До 1922. Институт је радио у Капетан-Мишином здању, а тада је премештен у зграду универзитета, на Студентском тргу број 3, где се и данас налази. Тада је у ред наставника ступила и нова плејада наставника: Боривоје Ж. Милојевић, Војислав Радовановић, Сима Милојевић, Петар С. Јовановић, Атанасије Урошевић и др. Током II светског рата Институт је обуставио рад, а већина професора је пензионисана. Немци су 19. октобра 1944. запалили његову зграду где је изгорела целокупна имовина Института, Српског географског друштва и Цвијићева заоставштина (библиотека, рукописи) која је ту премештена из безбедносних разлога.

Географски завод обновио је рад у јесен 1945. у приземљу зграде Правног факултета, а 1947. године припојен је Природно-математичком факултету као Студијска група за географију, а годину дана касније пресељен је у обновљену стару зграду на Студентском тргу. Поново се акивирао највећи број наставника из предратног периода, а почела је да стасава и нова генерација професора, који су студирали у првим послератним годинама: Милорад Васовић, Душан Дукић, Јован Марковић, Јован Илић, Томислав Ракићевић, Милован Радовановић, Милош Зеремски, Драган Родић, Љубинко Сретеновић, Косовка Ристић, Срећко Николић. Током послератног периода долазило је до низа реорганизација и промена назива: Катедра за географију, Географска група, Одсек за географске науке, Одсек за географију и просторно планирање, а од 1990. Г. ф. са пет студијских група: Институт за географију који постоји од првих дана Завода за географију, Институт за просторно планирање основан је 1976, Институт за туризмологију 2007/08, Институт за животну средину 1987. и Институт за демографију 1964/65. Уз њих постоје и лабораторије за физичку географију, картографију, регионалну географију и регионални развој, за планирање, развој и заштиту простора и инжењеринг, рачунарска лабораторија, лабораторија за животну средину и опсерваторија за политичку географију и геополитику. На Г. ф. ради око 100 наставника, сарадника и службеника, а студира око 2.500 студената. Ова научна установа која има традицију дужу од 120 година стекла је искуства, кадровске и материјалне услове за компетентан научни рад из свих географских и сродних дисциплина. То се види по пројектима, издавачкој делатности и научној сарадњи са великим бројем сродних установа у земљи и иностранству. Посебно плодна сарадња остваривана је са Српским географским друштвом у којем су радници Г. ф. међу најактивнијим и најплоднијим члановима.

ЛИТЕРАТУРА: 120 година Географског факултета, Бг 2013.

Д. Филиповић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)