ГАВЕЛА, Ђуро

ГАВЕЛА, Ђуро, историчар књижевности, књижевник (Босански Пeтровац, 17. VIII 1907 -- Београд, 2. II 1978). Студије југословенске књижевности започео у Загребу, а завршио у Београду (1931). Био на чиновничким пословима у Министарству просвете. Послије II свјетског рата уредник у „Просвети", директор Музеја Вука и Доситеја (1949--1973) и главни уредник Ковчежића, годишњака Музеја*.* Јавио се стиховима у загребачкој периодици (1926), потом претежно у београдској, гдје осим пјесама објављује интензивно књижевну критику, пратећи рад савремених прозаика и пјесника. Заступљен је у књизи Лирика најмлађих (Бг 1929) и Књизи другова: Алманах најмлађих југословенских социјалних лиричара (В. Кикинда 1929). Близак струји социјалне лирике, у основи је био традиционалист, испољивши тај став у Антологији српскохрватске послератне лирике (Бг 1937), коју је сачинио по обрасцу Антологије новије српске лирике Б. Поповића, али није досегао естетску кохерентност и досљедност те антологије. Као критичар лирике није био склон пјесницима иновативних оријентација (С. Винавер, М. Настасијевић), него струјама умјереног традиционализма и у поезији и у прози (Д. Максимовић, Б. Ћопић). Дао је крупан допринос изучавању опуса и живота Д. Обрадовића и В. Караџића, уз огледе о пјесницима, приповједачима и путописцима нове српске књижевности. Његова издања дјела В. С. Караџића, Д. Обрадовића, С. Сремца и данас имају високу научну вриједност.

ДЈЕЛА: СКЗ под окупацијом: Извештај о раду Комесарске управе, Бг 1945*; Доситеј Обрадовић*, Бг 1955; Огледи и критике, Бг 1979.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Мирковић, „Антологија српскохрватске послератне лирике", СКГ, 1937, 51, 4, 5; Ј. Деретић, Предговор, у: Ђ. Гавела, Огледи и критике, Бг 1979.

Д. Иванић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)