ГРАЂЕВИНСКА ОПЕРАЦИОНА ИСТРАЖИВАЊА

ГРАЂЕВИНСКА ОПЕРАЦИОНА ИСТРАЖИВАЊА, налажење оптималног решења задатка у грађевинарству математичким моделом вредновања и рангирања алтернативних решења. Методу за њихово решавање развио је Л. В. Канторович у Москви 1939, а П. Блекет је дефинисао циљеве и методологију и применио за војне сврхе у Великој Британији 1940. Математички модели операционих истраживања су детерминистички -- с утврђеним параметрима и променљивама (линеарно, нелинеарно, динамичко, мрежно, целобројно и комбинаторно, вишекритеријумско програмирање и рангирање алтернатива); пробабилистички -- засновани на теорији вероватноће (стохастичко програмирање, случајни процеси, теорија игара, теорија одлучивања и др.); расплинути (fuzzy) модели, као и они засновани на методама вештачке интелигенције, вештачке неуралне мреже, генетског алгоритма, еволуционе стратегије и др. Први допринос српских научника овој области је рад Милутина Миланковића из 1908. у којем се његовим математичким моделом одређује оптимално решење конструктивне висине и размака ребара армиранобетонске таванице. Ђорђе Лазаревић је 1938. формулисао и решио проблем рационалног димензионисања армиранобетонских носача, а то је извео узимајући трошкове грађења за циљну функцију уз максимално искоришћење допуштених напона у бетону и арматури. Проблем срачунавања минималног броја средстава за транспорт материјала у ратним условима Властимир Ивановић је формулисао и решио 1940, пре Хичкоковог рада о оптималној дистрибуцији из 1941. По завршетку II светског рата операциона истраживања се развијају и примењују у многим областима војног и цивилног сектора, а до развоја ове области долази и код нас, нарочито од 70-их година XX в. када је основано Друштво за операциона истраживања и покренут интернацонални часопис Yugoslav Journal of Operational Research. Операциона истраживања налазе широку примену у технологији грађења, хидротехници, саобраћају, управљању пројектима и др. У монографији С. Оприцовића Вишекритеријумска оптимизација система у грађевинарству (Бг 1998) приказана је „Оптимизација водопривредног система Горњак на Млави" (Б. Ђорђевић, С. Оприцовић и сарадници Института за хидротехнику Грађевинског факултета у Београду, 1988), „Вишекритеријумска оптимизација ХЕ система Фоча--Горажде на Дрини" (Б. Ђорђевић, С. Оприцовић и сарадници „Енергопројектa" и ГФ у Београду, 1990), „Вишекритеријумска оптимизација система за наводњавање Мачве" (Институт „Јарослав Черни", Бг 1995), „Вишекритеријумска оптимизација трасе магистралне саобраћајнице у Београду" (М. Малетин, В. Анђус, С. Оприцовић и др., 1989). Избор оптималне варијанте заштите изворишта и трасе цевовода фабрике за флаширање воде у Јаску (Ж. Прашчевић, Г. Ћировић, Ђ. Иванов, Нафтагас, Н. Сад 2004) приказан је у раду Ж. Прашчевића и Н. Прашчевић (Journal of Modelling in Management, Glasgow, 2013, 8).

ЛИТЕРАТУРА: Р. Петровић, Специјалне методе у оптимизацији система, Бг 1977; Ј. Петрић, Операциона истраживања, Бг 1979; Ж. Прашчевић, Операциона истраживања у грађевинарству, Бг 1992.

Ж. Прашчевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)