ГАТАЧКО ПОЉЕ

ГАТАЧКО ПОЉЕ, крашко поље у северној Херцеговини које се простире правцем северозапад-југоисток између планина Бјелашнице и Сомине на југозападу и Лебршника на североистоку. Дугачко је око 24 км, широко до 4 км, а површина је око 60 км². Надморска висина дна је на око 950 м. Обод поља изграђен је од кречњака и доломита тријаске старости а дно је прекривено неогеним седиментима у којима су знатни слојеви лигнита и бентонита. Угаљ се експлоатише дневним коповима у северном делу поља и користи се у локалној термоцентрали капацитета 300 MW. На североисточној страни поља и на планини Лебршник је већи број извора и са те стране дотичу две највеће реке Мушница и Грачаница. Долина Мушнице је на два места преграђена бранама иза којих су формирана вештачка језера, мање Врба--Улиње, формирано 1983. и веће Клиње формирано 1896, површине 26 ха. Њихове воде се користе за наводњавање. Реке теку према југозападној периферији поља где пониру. Оне повремено плаве дно поља. Воде Мушнице извиру око 30 км јужније као врело Требишнице. Земљишта Г. п. чине ритске црнице, црвенице и смеђа тла. Биљни свет по ободу поља чине шуме, највише букове (изнад 1.000 м н.в.), а има и храста сладунца, медунца и китњака, цера, јасена, граба и дрена. Животињски свет чини ниска и висока дивљач, птице, рибе -- поточна пастрмка и ендемска врста гаовица. Највеће насеље и општински центар је Гацко (4.584 стан. 1991) на североисточном ободу поља. Остало су мала села, такође изграђена по ободу поља. Најважнија саобраћајница пресеца поље правцем север--југ и повезује јужно Подриње са Дубровником. Споредни попречни пут води до Невесиња и Никшића.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Ђ. Марковић, Физичка географија Југославије. Бг 1968; Ј. Ђ. Марковић, Географске области Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Бг 1972.

Б. Ђерчан

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)