ГОСТОВИЋ

ГОСТОВИЋ, село у средњем дијелу Босне, у Федерацији БиХ, у општини Завидовићи, смјештено у долини истоимене ријеке на јужној падини Клек планине. Локалним путем трасираним долином ријеке повезано је с општинским средиштем (око 10 км). Село је дисперзивног типа, а заселци су изграђени на висинама 220--600 м н.в. У периоду послије II свјетског рата број становника је растао. Године 1948. било је 1.246, а 1991. 2.257 становника, од којих су 63,8% Муслимани, а 35,3% Срби. Основне дјелатности становништва су шумарство и пољопривреда. У селу се налазе мјесна заједница, основна школа, амбуланта, пољопривредна задруга и неколико продавница.

Т. Попов

У Г. постоје остаци цркве, која је некада била дио манастира. Миленко Филиповић је 1940. забиљежио казивање према којем се на вратима порушене манастирске цркве налазио камен са уклесаним натписом из XII или XIII в. Први помен Г. је запис имена његових монаха у Беочинском поменику из XVII в. У запису у Служабнику Божидара Вуковића из 1519, који се чувао у Возући, наводи се да је књига приложена овом манастиру. Због сличности са записом у рукописном Уставу из Возуће из 1637, претпоставља се да је и поменути Служабник дарован Г. у четвртој деценији XVII в. Заједно са Возућом и Озреном, Г. се помиње и 1716--1718. у извјештају једног аустријског обавјештајца. Вјероватно је крајем XVII в. запустио. Рушевине показују једнобродну основу са апсидом, припратом и правоугаоним пјевницама. Седра и остаци обрађеног камена из рушевина свједочили су о постојању свода и украса клесаних око прозора и портала. У XVIII в. недалеко од рушевина манастира Г. подигнута је црква од дрвета која је срушена 1911.

Љ. Шево

ЛИТЕРАТУРА: М. Филиповић, Манастир Удрим, Ск 1940; Становништво БиХ, народносни састав по насељима, Зг 1995; „Стратегија економског развоја опћине Завидовићи", Службени гласник опћине Завидовићи, 2006, 10а.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)