ГРАЂАНСКИ СУДСКИ ПОСТУПАК

ГРАЂАНСКИ СУДСКИ ПОСТУПАК, законима регулисан поступак пред судовима ради заштите права и интереса правних и физичких лица из грађанскоправног односа. Води се пред судом уз суделовање странака и других учесника према прописаној процедури. Г. с. п. је најзначајнији али не и једини облик заштите грађанских права. Тако се субјективна грађанска права могу штитити вансудским путем дозвољеним видовима самозаштите, а изузетно и у казненом поступку ако је постављен имовинскоправни захтев, захтев за поништење правног посла који је настао или је у вези са извршењем казненог дела или враћање ствари које су биле предмет казненог дела. Г. с. п. дели се на парнични, ванпарнични и извршни поступак. Најзначајнији је парнични поступак јер је основни, редован и општи начин заштите повређених грађанских права. Законом о парничном поступку ‒ ЗПП (2011) уређена су правила поступка за пружање правне заштите у парницама за решавање спорова насталих поводом повреде права личности и спорова из породичних, радних, привредних „имовинскоправних и других грађанскоправних односа, осим спорова за које је посебним законом прописана друга врста поступка" (члан 1. ЗПП). Парнични поступак покреће се тужбом која мора да садржи састојке прописане чл. 192. ЗПП. Тужба се подноси суду који је опште месно надлежан за суђење, ако законом није другачије прописано. Опште месно надлежан јесте суд на чијем подручју тужени има пребивалиште или боравиште, односно седиште. Суд ће тужбу која му је поднета са прилозима доставити туженоме који има право да поднесе писани одговор на тужбу. О тужбеном захтеву суд одлучује по правилу на основу усменог, непосредног и јавног расправљања, осим кад је ЗПП другачије прописано. Које ће чињенице узети као доказане суд одлучује по свом уверењу, на основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа засебно, свих доказа као целине и на основу резултата целокупног поступка. У парничном поступку суди веће или судија појединац. Суд доноси одлуке у облику пресуде (изриче се у име народа) или решења (у поступку због сметања државине и издавања платног налога којим се усваја тужбени захтев). По правилу, парнични поступак је двостепен. Против неправоснажне пресуде и решења, донетих у првом степену, странка може изјавити жалбу. Из разлога који су прописани ЗПП, против правноснажне одлуке суда дозвољено је изјавити ванредни правни лек ‒ ревизију, захтев за преиспитивање правоснажне пресуде и предлог за понављање поступка. Ревизија и захтев изјављују се против правоснажне пресуде донете у другом степену и о њима одлучује Врховни касациони суд. Предлог за понављање поступка подноси се против пресуде и решења, донетих у првом или другом степену.

Ванпарнични поступак је неспорна грађанска процедура која обухвата поступање суда и јавног бележника о личним, породичним, имовинским и другим правним стварима. Покреће се предлогом учесника ‒ физичког или правног лица, као и предлогом органа одређеног законом. Регулисан је, највећим делом, Законом о ванпарничном поступку -- ЗВП (1982, са доцнијим изменама и допунама) али и другим законима. Одредбе ЗВП примењују се и на друге правне ствари из надлежности редовних судова, и кад то закон није изричито прописао. Примена ЗВП је искључена ако се односи на заштиту повређеног или угроженог права или кад се на учеснике у поступку могу применити одредбе ЗПП. У ванпарничном поступку решава се о различитим правним стварима као што су: уређивање личних стања; уређење породичног односа; уређење имовинских односа итд. На односе који нису регулисани посебним поступцима примењују се општа ванпарнична правила, а сходно томе и одредбе ЗПП. Одлука суда доноси се у облику решења и најчешће је превентивна -- односи се уређују како не би наступила повреда. Ако су међу учесницима ванпарничног поступка спорне чињенице, важне за решење претходног питања, суд ће их упутити да у одређеном року покрену парницу ради решавања спорног права. У том случају се ванпарнични поступак прекида решењем до правноснажног окончања парничног поступка. За поступање у статусним стварима месно је надлежан суд на чијем подручју има пребивалиште или боравиште лице у чијем интересу се поступак води. За друге ванпарничне ствари месно је надлежан суд на чијем подручју предлагач има пребивалиште или боравиште, односно седиште, ако законом није другачије прописано. Стварно надлежни за поступање у ванпарничним стварима су, углавном, основани судови и јавни бележници. Одлуке у ванпарничном поступку (којима се решава о главној ствари и управља поступком) доносе се у облику решења. Жалба је дозвољена против свих првостепених решења (изузев ако је закон другачије прописао) у року од 15 дана од дана достављања преписа решења, осим ако је законом одређен краћи рок. Првостепени суд може поводом жалбе, сам новим решењем преиначити или укинути своје раније решење (ремонстративан правни лек), ако се тиме не вређају права других учесника која се заснивају на том решењу. Ако првостепени суд не преиначи односно не укине своје решење, жалбу са списима доставиће другостепеном суду и када је она неблаговремено поднета. Другостепени суд је овлашћен да усвоји жалбу (преиначи или укине првостепено решење) или је одбије и потврди првостепено решење. Учесник може свој захтев о којем је правноснажним решењем одлучено у поступку остваривати у парници или пред органима управе, кад им је то право признато законом. Ревизија је дозвољена против правоснажног другостепеног решења у поступку у којем се одлучује о статусним стварима и станарском праву, а у имовинско-правним стварима, под условима под којима се по ЗПП може изјавити ревизија у овим споровима.

Извршни поступак и поступак обезбеђења јесте скуп радњи суда, јавног извршитеља, странака и других учесника са циљем принудног остваривања потраживања и обезбеђења потраживања повериоца, на основу извршне или веродостојне исправе. Регулисан је Законом о извршењу и обезбеђењу ‒ ЗИО (2015). Овај поступак није увек нужан у остваривању правне заштите. Правоснажном и извршном судском одлуком или другим извршним насловом дужнику се наређује да изврши одређену обавезу, а ако то не учини добровољно, да ће на то у извршном поступку бити принуђен. Извршни поступак и поступак обезбеђења покрећу се по предлогу за извршење на основу извршне или веродостојне исправе или предлогу за обезбеђење, а по службеној дужности покрећу се само ако је законом одређено. О предлогу за извршење на основу извршне или веродостојне исправе и предлогу за обезбеђење одлучује суд, а по предлогу за извршење на основу веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности одлучује јавни извршитељ. Кадa се донесе решење о извршењу или обезбеђењу, спроводи се извршење. Суд је искључиво надлежан за извршење заједничке продаје непокретности и покретних ствари, чињења, нечињења или трпљења и извршење извршних исправа у вези с породичним односима и враћањем запосленога на рад. Јавни извршитељи јесу искључиво надлежни за извршење осталих извршних исправа, решења о извршењу на основу веродостојне исправе, решења о усвајању предлога за противизвршење и решења о извршењу решења о изреченим судским пеналима. Суд и јавни извршитељ доносе решења и закључке. Против решења првостепеног суда или јавног извршитеља може се изјавити жалба или приговор у случајевима одређеним ЗИО, док против закључка нису дозвољени ни приговор, ни жалба. Жалба и приговор могу се поднети у року од осам дана од дана достављања решења, а одлажу извршење само кад је то одређено ЗИО. О жалби против решења основног или привредног суда одлучује виши суд или Привредни апелациони суд, у зависности од тога ко је донео решење које се побија. У складу са социјалним поступањем према извршном дужнику од извршења су изузете поједине ствари и права. Тако, не може бити предмет извршења пољопривредно земљиште земљорадника површине до 10 ари (осим кад се намирује новчано потраживање које је обезбеђено уговорном хипотеком или заложном изјавом); одређене покретне ствари (чл. 218. ЗИО) и поједина примања дужника ‒ као што су законско издржавање, накнада штете због нарушења здравља, новчана рента због потпуне или делимичне неспособности за рад (чл. 257. ЗИО).

ЛИТЕРАТУРА: Б. Познић, Грађанско процесно право, Бг 1970; М. Чизмовић, Б. Ђуричин, Грађанско процесно право, Пг 1994; Б. Старовић, Р. Кеча, Грађанско процесно право, Н. Сад 1998; Г. Станковић, Грађанско процесно право -- Прва свеска -- Парнично процесно право, Ниш 2010; А. Јакшић, Грађанско процесно право, Бг 2010; Б. Познић, В. Ракић Водинелић, Грађанско процесно право, Бг 2015.

И. Бабић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)