ГАВРИЛОВИЋ, Вера

ГАВРИЛОВИЋ, Вера, стоматолог, историчар медицине, универзитетски професор (Чачак, 16. XI 1923 -- Београд, 19. V 2009). Дипломирала на Стомaтолошком факултету у Београду 1957. Изабрана на истом факултету за асистента 1959, а за редовног професора 1980. Хабилитовала 1967. темом „Стари српски зубни лекари (XIII--XIX века)". Докторску дисертацију „Жене лекари у ратовима 1876--1945. на тлу Југославије" одбранила 1975. на ВМА у Београду. То је прва докторска теза из историје медицине у нас. Пионир је историје стоматологије у Југославији. У научноистраживачком раду, од 1960. изучава архивску грађу историје здравствене културе у многим архивима, нпр. у Државном архиву у Котору, Хисторијском архиву у Дубровнику 1961--1991, архивима у Риму, Бечу и др. Оснивач је и руководилац предмета Увод у стоматологију и Историја стоматологије, а израдила је програмски концепт и написала уџбенике за те предмете. На последипломским студијама основала предмете Етички принципи у научноистраживачком раду, те Научна информатика и документација у медицинским наукама. Њен уџбеник Историја стоматологије (Бг--Зг 1968) коришћен је на свим стом. ф. и одсецима у Југославији. Била је активан члан седам научних часописа као: Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae, medicinae veterinariae из Београда и Acta medico--historica Adriatica из Ријеке. Била је председник Савеза научних друштава за историју здравствене културе Југославије и национални делегат за Југославију у Société Internationale d'Histoire de la Médecine (Paris), директор радне јединице Институтски предмети Стом. ф. у Београду и члан многобројних друштава у земљи и иностранству. Добитник више награда, као и награде СЛД из фонда „Проф. др Владимир Станојевић" за најбољу књигу из историје медицине 1984, те Ордена рада са златним венцем 1983.

ДЕЛА: „Болнице старог Котора од XIII до XIX столећа", „Дело Јосипа Панчића и сарадња са Робертом де Визијанијем", Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae, medicinae veterinariae, 1973, XIII, 2; Увод у стоматологију, Бг--Зг 1980; Гојко Николиш -- живот и дело, Бг 1998; „Дубровачки архив као извор за историју здравствене културе средњевековне Србије", Acta medico--historica Adriatica, Ријека 2004, 2.

Д. Ђукановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)